Učitelj
210 РОлЉАЈС Ник
ЕРО ЊЕ ње
од
јррет. МЕ ДМИЋА
10. Конак (Или: „Одби трећи!»... Прибележено у Трстенику и Крагујевцу). — За ову игру не треба много простора: Један круг у пречнику од 20 до 30 корака, према количини играча. Место треба да је равно, и угодно за играче. — Ову игру играју више одрасли, но неодраслији, и увек приближни вршњаци, Број играча мора да је паран; што више то боље, мање од 8 не може играти, ал већ мање од 12 није згодно. — За ову игру треба једна тура. — Игра се с јесени и с пролећа, лети само кад је ладовито време и без ветра; а зими и по влажном времену никако. Игра. се ређе, ал, кад се узигра, игра се радо, но не траје врло дуго.
ж ж ж
Одберу се парови, па стану у круг, по 3 до 4 корака раздалеко пар
од пара. Сваки пар стане тако. да први стане спреда, а други иза њега; лице окрену сви ка средини круга. Ко ће бити први, ко ли други, одређује се или простим договором, или мерењем на стопе') Двојица не стају у ред, већ се јуре — један бежи око кола, а онај други га јури с туром у руци, и кад га достигне, он га бије туром. Јурити се слободно је само однаоколо, близу кола, и увек у једном правцу — обично с десна на, лево. Није слободно јурити се кроз коло, и далеко од кола. — Кад се досадињ ' бежање ономе, што бежи, снда он сврати на конак, стане пред неки пар, те ту буде сад њих тројица. Но тројице не сме нигде бити, и трећи мора да бежи. или, ако он то не смотри, онда онај, што јури чим дотле дотрчи, бије трећега. Овоме трећем стоји на вољи, или да бежи у наоколо, или или да сврати на конак на првом конаку, т. ј. да стане испред најближег пара. Сме, ако је у нужди, или баш тако оће, да остане на истом месту на конаку, само ла пређе спреда, те да постане први, и сад је трећи онај што је мало час био испред њега. Неки пут се уговори да сваки мора бар један пут да оптрчи, облети, опколи коло, па тек онда да сме да сврати на конак; неки пак пут уговори се да сме већ на трећем конаку да сврати на конак. У оба ова последња случаја одпада оно правило, да сме да остане на истом месту на конаку.
Кад се замори онај што јури, онда он преда, да, крадом туру некоме другоме |у пару), па јури онога, што бежи, даље без туре, пази, да то
у То се ради овако: стану двојица на 3—4 корака један од другог, окрену се један к другом, и стану до стопе, приближавају се један другом мећући увек један једну стопу, један па други једну, и т. д. Чија стопа буде завршна, он је други.
~