Učitelj

ДЕЧЈЕ ИГРЕ 241 онај не смотри. Онај, коме је предата тура, чека док га онај, што бежи, мимоиђе, а не сме да га пресретне, па га онда, онако одморан, заокупи. Онај, што је пре тога јурио, и предао туру, долази 32, првога у оном пару, у ком је био онај, што сад јури, — Но, ако погоди онај, што бежи, те стане пред онај пар, у ком је опај, ком је предата тура, и који је дотле чекао онога, што бежи, то сад овај, у кога је тура, јури онога, који је до сад јурио, и који му је предао туру, нити онај има права, да стане на исто место, где је и онај, што је дотле бежао, стао; ал за то пма у сваком случају право, да сврати ома на првом идућем конаку.

Свраћати се на конак може само с леве стране, — ако се бежи с десна на дево — а не и с десне, пошто је већ мимоишао, мимо пар, па да сивије у лево. — У почетку игре, а и увек, кад се због ма чега игра

за неко време прекине, најпре даје се ономе, што бежи, један конак мегдана, т. ј. онај, што бежи, стане за један пар пред оним, што јури, па на: уједан-два-три«“ 1.... потрче обојица у исти мах.

После сваког свртања на конак, треба обојица да се помере за једну стопу назад, јер се иначе коло брзо сузи, те се мора прекидати игра и рашмривати коло. Због тога често још у почетку игре сваки пар забележи своје место. Но како се за белегу не може узети ништа веће, јер би сметало, то се и ове белеге брзо испомерају.

Ж + ж

Вештине особите нема. Брзо трчање у кругу, и нешто пажње јесте све што чини играча добрим играчем. — Кад су играчи вични, онда нема много вике, сем неких више рефФлективних клицања ; али кад су невичнији, онда се с почетка повише виче око упућивања. Но ова је игра тако проста, да је свак за неколико минута евати. — Карактерно је код ове игре непрестано вијање у кругу.

И у овој је игри трчање главна, ствар, те су и веџбе у телу оне исте, које и код осталих игара, где се трчи; но код ове игре је трчање особитог облика — трчање у кругу, а та веџба. не долази више ни код једне игре, те с тога ова игра заузима важно месго у играма. Сем ове веџбе важна, је и веџба која се врши код онога, што јури, (а то је при највећем трку, и то трку у кругу) измахивање и ударање туром, а то није ни мало лак Посао. За то, поред осталих користи за тело, врло је важна та, што се овом игром добива сигурност телесна и ианкост више но многим другим играма. — И дух се вежба у опрезности и издржљивости.“

П. Сирома чика. (Прибележено у Крагујевцу) За ову игру треба толико простора, колико могу четворица комотно у кругу седити. Место игре је

") Примедба. По извештају Јанка Бошковића од 1889 год., када је био Ђак ГУ раз. Нишке Учит. Школе, ова се игра у Врању зове: тура. А (игра се потпуно овако“.

УЧИТЕЉ 16