Učitelj

330. ГААОНИК

те отуд оно мало знања прибрао. У осталом био је врло миран и волео је усамљен живот.

Поред димњака у оџаклији била му је постеља, на којој је обдан седео с прекрштеним ногама. Сам је кувао себи за храну, сам прао своје кошуље и крпио се.

Рад у школи текао је овако:

Он у јутру каже старијем ђаку да слиша, да туче немирне, па кад сврши слишање, да му каже ко зна, ко не зна. После се затвори у своју оџаклију. Старији ђак, пошто сврши слишање, оде пред врата учитељеве оџаклије па викне:

— Учитељу ! -

Кад се он одазове, ђак стане ређати :

— Дача погрешио три речи, Макса једну, Сава пет и т. д. док за све не каже који су читајући грешили. Тада учитељ рекне :

— Нека клече!

Он дође те натера да клече они који нису знали, па наставимо учење на глас да, чинити се, пуца таван. По некад нам је учитељ задавао шта ћемо даље учити, а по некад старији ђак. Један задатак учили смо по 5—6 дана.

Предмети су испрва били: Буквар, Часловац и Псалтир. Кад буде подне, или кад је облачно па не знамо кад је подне, кад много огладнимо, отиде старији ђак, те с врата упита :

— Учитељу, да се пустимо 2

Он или одобри, или рекне; још мало, те се после опет на ново чита. Пред полазак на подне на глас отпевамо: »во имја оца“, „оче наш» „вјерују“, »!0 заповести“, „седам тајни новога завета» и уседам грехова сомртнихе; а по подне „Богородице дјево» и све 4 таблице рачуна. У школи смо седели од јутра до мрака. Само на подне отрчимо до куће да ручамо, па одмах натраг у школу. Ја сам тако у школи провео 8 година. Тако и многи моји другови. Знали смо цео Буквар, више од половине Часловца и неколико псалама из Псалтира на памет као »уоче наш“.

Често смо се прикрадали на врата учитељева стана, да чујемо или да видимо кроз рупу од кључа на брави шта он ради. А често се и он прикрадао па слушао на школским вратима шта ми радимо у школи. Ако смо били немирни, он би јурнуо у школу с прутом у руци, па зашао редом тући по глави и ушима, док би нам се смркло пред очима. Ако је ко био записан на табли за немирноћу, он би на клупи још повукао по голом месу батина као кише.

Једаред чујемо да учитељ нешто говори, а знамо да је сам. Погледамо кроз кључаницу а он држи књигу и чита. Прислушнемо и чусмо како чита: пас лаје, коњ рже, свиња грокће, прасе цичи, петао кукурече и т. д. Чудили смо се каква ли је то књига, Прислушкавали смо још не. колико пута и он све читаше нешто што ми ништа нисмо разумели.