Učitelj

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 375

А улицом сељак греди Са црвеним јајетом.

3. Вежбања, која имају велики успех у најмлађем разреду: зада се ма каква реч — у почетку именица, за тим придев, прилог, предлог и тад. Један ученик изиђе на поље, а сваки, од оних који остају у школи, замисли по једну реченицу, у којој се налази задана реч. За тим онај ученик с поља уђе и погађа реченице свакоме.

(Сва ова вежбања — писање реченица по задатим речима, измишљање стихова и погађање реченица, — имају једну општу цељ : да ученик сазна, де је реч — реч, која има своје законе, промене, наставке и односе између тих наставака; — ово им је сазнање нужно пре учења граматике. Ова вежбања допадају се деци а граматичка вежбања порађају досаду. Веомег је чудновато и занимљиво, да је граматика врло досадна, а у самој ствари она је лака наука. Само ако не предајете по књизи, почињући од тога питања: «шта је граматика“, ви ћете се уверити како шестогодишњи дечко брзо почне мењати имена и глаголе, познаје родове, бројеве, времена, лица, подмет и прирок, и ви осећате, да он зна све тако исто као и ви сами. (У нашој околини нема средњег рода: оружје, сено, масло, млеко — све је то «она» «велика«“, и «добра», — и овде граматика ништа не помаже. Старији ученици, треће године, знају сва правила мењања, и наставке, па опет пишу : уу овој сену има много кисељака» — а одвикавају се од ових погрешака у толико у колико их ми у школи поправљамо, пи у колико помаже читање.) Зашто да их учим, питаш самога себе, кад они знају све ово тако исто као и јаг Ако га будем питао, како ће бити други падеж, женског рода у множини од придева увелики», — или које је прирок а које додатак у реченици, — или које је корен у речи: «разделити»; њему ће бити тешка само номенклатура, а придев ће он употребити без погрешке у каквом хоћете падежу, роду и броју. Према томе, он зна мењање. Реченицу он неђе никад рећи без прирока и неће никад употребити додатак место њега, Он познаје да је «разделити» сродно са речју «Де0«“, и зна законе, по којима се граде речи, боље од вас, јер нико тако често не измишљава нове речи, као деца. На што је онда та номенклатура и те Философске деФиниције, које премашују његову снагу % Једини изговор, којим се може бранити учење граматике у народним школама, јесте доказивање да је она потребна за правилно излагање мисли. Међу тим, ја нисам могао наћи ову нужност, јер знам да у животу има много примера, да људи, који не знају граматику, пишу врло правилно, — а они што су кандидати за предаваче Филологије — пишу неправилно; сва деца, која буду изучила народну школу, неће имати прилике никад да, употребе граматичка правила. Мени се чини, да граматика иде сама за себе, као умна гимнастика, а језик — вештина писати, читати и разумевата — иде опет одељено. И геометрија и у опште целокупна математика јесте умна гимнастика, али раз-