Učitelj

576 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

лика је у томе, што свака геометријска и математичка одредба или правило вуче за собом даља и небројена извођења и правила; у граматици неки виде примену логике на језик (говор), али ми знамо да је веома узак круг оваквој примени. Чим ученик овлада језиком, онда и сва граматичка правила отпадају као нешто мртво и преживело.

Ми лично још не можемо да се одвојимо од онога, предања, да је граматика, у смислу законика говорног, потребна ради правилног излагања, мисли: шта више, ми држимо да је ученицима потребна граматика, да у њиховој памети и незнано има граматичках закона; али смо тако исто уверени, да она граматика коју ми знамо, није она, која је потребна ученицима, и да у овом обичају предавања граматике има неког великог историјског неспоразума.

Као год и у настави писања, тако исто и у настави говорној, ми у нашој школи употребљавамо све познате начине, имајући на уму то, како они утичу на ученике; у исто време, ми не признајемо ни једнога, од тих начина као главни, а друге да одбацимо, већ непрестано проналазимо нове начине. Не верујемо у оно веома распрострто мишљење да је једини начин за изучавање језика — писање, ма да је писање главни начин изучавања,

језика у Ј. П. школи. Ми непрестано тражимо и надамо се да ћемо пронаћи.

Писање.

У првом и другом разреду избор предмета за писмене саставе, оставља се самим ученицима. Омиљени је предмет за оба ова разреда историја старог завета, коју они пишу на два месеца после учитељевог причања. Први разред је почео од скора писати Нови Завет, али не тако успешно као Стари, па су више и ортографских погрешака. начинили, — а све зато што су лошије разумели. Пробали смо у првом разреду писмене саставе са датом темом. Прве теме, које нам природно падоше на памет, беху описи простих предмета, као: жита, куће, дрвета и т. д. али, на велико наше чудо, ови задаци су доводили ученике до плача, и не узимајући у обзир учитељево упутство да треба, опис жита поделити на опис његова сејања, опис његовог сазревања и рада око жетве, и опис његове употребе, ученици решише да не пишу овакве теме, и доцније ако су и писали, опет су ти описи били пуни погрешака у ортографији, у језику и у смислу. Најпосле, опробасмо да им задамо опис каквог догађаја, и они се тако обрадоваше, као да су бозна шта добили. Описивање тако названих простих ствари: свиње, лонца, столице, које обично препоручују немачки педагози, показало се много теже него веће приче, које су доста давно испричане. И овде се потврдило, да се учитељу чини оно лакше што је просто и опште, а за ученика је оно лакше што је сложеније и ближе животу. Сви учеб-