Učitelj

ЗИМЊЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ 381

гуће плаћати још учитеље, који би потпомогли своје садање другове у школском раду, онда се мора гледати да преустројство осн. школе има ове добре стране:

1. Да је јевтиније за државу;

9. Да је лакше за родитеље;

8. Да даје већу масу писмених — и

4. Да се боље утврди и упамти оно што се учи, како би од њега било користи у животу.

По моме мишљењу сви би се ови захтеви најбоље извели, ако би се на место оваке основ. школе, као што је сада, завела виша и нижа основ. школа, или школа летњега и зимскога течаја.

Летњу школу учили би ученици прве и друге године свога, школовања, дакле онда, када су због своје младости и снаге и непотребни својим родитељима, јер им не би могли ни помагати у срађивању земљоделских послова.

Летња. школа почињала би ! априла и трајала би са одмором у јулу од месец дана све до ! новембра. Према томе, са изузетком једнога месеца распуста, летња школа би трајала равних шест месеци.

Зимњу школу чинили би Ш, ТУ, У и УГ разред редовне школе. Који би ученик свршио два разреда летње школе, преводио би се у Ш разред зимње. Зимња би школа. почињала. онда, када се летња распушта — дакле ! новембра а трајала би све до ! априла, што чини управо пет месеци. Што би ученици изгубили паузом од 6 месеци, то би се у зимњој школи надокнадило бројем година учења. За шест година овакога, учења могло би се много сигурније научити оволико наставне | грађе, колико данашњи програм тражи, поред тога што би се честим понављањем утврдило знање много боље него што се може утврдити данас.

Поред тога што би се у овакој зимњој школи могло више научити и упамтити него што се то данас може учинити, овај начин школовања био би врло повољан родитељима, којима деца у зимње доба нису потребна , јер немају тежачких послова на њиви. На овај начин добила би држава писменије и спремније грађане, а и наставницима, који сада раде са 4 раз-