Učitelj

з ко) “ - Е 634 ДРЖАВА И УЧИТЕЉИ

мемо број варошких општина 71 онда остаје да има своских општина, које могу да издржавају школу 972. Кад на сваку општину узмемо по 40 ђака да се школују онда треба, да има да се школују сеоска деца, у најмању руку, 38880. У варошким пак општинама, кад се узме да се школују по 1000 ђака. треба да се школују 71000. Свега треба да се школује 109.880.

Из ових бројева јасно се види да се рачунало на строгу могућност, или бар да кажемо на ону могућност, коју је и сам закон о основним школама предвидио и узаконио. Али шта налазимо ' И ако је така могућност, и ако такав закон постоји већ десет година, просветна је власт дотерала тек до тога да сеу Србији школује тек половина деце од оног броја, који је могућан да се школује.

Па ко је за ово крив У првом реду и једино крива је државна власт, која је позвана законом и осталим државним наређењима да развија и унапређује просвету. Развитак и унапређење просвете зависи једино од највише просветне власти. Ако просветна власт воли школу, хоће напредак у просвети, и држи доиста да су они грађани у једној држави и питомији и раднији, који су школовани, онда заиста така власт неће и не сме да трпи, да се у једној земљи, која, броји преко два милијуна житеља, школује у основним школама тек 60000 деце:

Државна просветна власт нема разлога да овако стање брани. Ми смо, као што напред рекосмо узели онај број и деце и општина, који одговара могућности, јер смо „из рачунања пзоставили 997 општина, које имају до 1000 становника. Међутим можемо да наведемо неколико примера, из којих ће се потпуно видети да су општине у таком стању, да имају преко 1000 становника па немају школе нити им се деца ма у којој школи уче. Тако н. пр. нема школа у окр. подунавском: у селу Бегаљици, у срезу грочанском а живи 1499 становника, у Врчину, а има 9199 ст., у Дражњу, а има 1852 ст., у Камендолу — 1386 ст. у јасеничком у Мраморцу — 1214 ст; у посавском — у Мислођину — 1091 ст, и т. д. Док у општинама, које имају више од 1000 ст. нема школа, дотле у многим општинама, које имају мање од 1000 ст. има школа н. пр. у Винчи, Вишњици, Ритопеку, М. Плани, Лазаревцу, Лисовићу, Остружници ит. д. ИТ. Д.

Као год што просветна државна власт није ништа радила да се подигну школе основне у оним општинама, које имају преко 1000 ст. тако исто иницијативом државне просветне власти нису подигле школе оне општине, које имају мање од 1000 ст. Оне су подигле школе и одржавају их својом иницијативом.