Učitelj

Кад се то тако све уреди, онда отпочиње игра. Један, који му драго, кога цар нареди, од ових, што бију, узме лопту, стане на белегу, од које се бије, и бије, даје, прву. Најпре викне : прва!..

при чему му у почетку и сва дружина обично помаже — па онда,

под- баци

лопту у вис, за један метар више главе, и гледа, да је поткачи дланом што боље може, те да је што даље отера. Ако је три пут премаши, не поткачи, истеран је, и долази други те бије. Не мора бити тако, да лопта лети из висине, но је баш боље, да бије по земљи, то јест да лопта,

мде или сниско до земље, или да се снажно котрља по земљи. Не сме се бити млого у криво; крива се лопта враћа.

Они, што ватају, труде се, да увате лопту пре, но што падне на

земљу, или да је бар што Слиже зауставе. Сме се заустављати лоптд и ногама, ал дрветом не.

Ако увате лопту, они пиљуну на њу, ма је врате уобичајеним начином првима, и онај, што је био, истеран је, излашен је. Уваћена лопта од земље, т. ј] пошто је једном већ пала на земљу па оскочила, не рачуна се, не прима се, не кабули се, и тад није истеран онај што је био. |

Ако пак лопту не увате, они гађају у белету оданде, где се лопта зауставила, где је стала. Ако је крива, ал не тако млого, да је треба вратити, излази се на правац. Ако, онај што гађа, убије белегу, удари у белезј, онда је онај, што је био, истеран, и тад долази други, да бије. Ударено у белегу од земље не рачуна се. Очешано рачуна се као и ударено.

Ако не убију белегу, онда онај, што је почео да бије, даје другу. За тим трећу, четврту, пету, шести и седму.

Шесту зову завезалица, или зауздалица, а, седму јалица. При давању шесте обичан је овај процес, који је израз одушевљења, виле и наде на победу, и који носи на себи карактер шале, а никако бајања: Онај, што даје шесту, подигне леву ногу, па око колена три пут обмота лоптом, додајући је оздо десном руком, а левом приватајући, и при том говорећи : „Шеста завезалица; завежи им, боже, руке, а заслепи им очи, да је не увате !<... па тад, подбацујући. лопту и ударајући је, додаје: „Лук вам у очи, а лањске рукавице на руке !<,.. Шрвих пет примају се по мало и криве; ал шеста и седма морају бити сасвим праве, но не морају бити из висине. Где играју све само добри играчи, они погађају, да шеста и седма морају бити из висине,

Кад некога не истерају свих 7 пута, онда све друштво овога, што је био, јашу оне, што су ватали, и то сваки свога друга — они пренесу ове на леђима оданде, где се седма заустазила, па до белеге одакле се бије. То се каже, добили су једну јалицу, пли натерали су једну јалицу.

— Цареви се обично не јашу, но се увате за руке, па дођу заједно до белеге.