Učitelj

24 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

је пад ивице скоро раван; изнутра више стрменит, а често опет и степенаст. -

Најмање планине овога облика називају се кратер; њихова је величина од 2 миља па на ниже. Има и тако малих да им се једва отвор (долина) може видети, а има их толико много, да се вели, тешко је погодити, да ли небо има више звезда, или Месец кратера; њихов број у најмању руку изнеће око 50.000. Њих имаде свуда по површини, они покривају бедемове и централне брегове у старијих прстенастих планина, њихове терасе и њихове долине.

Овај чудновати кружни облик, што превлађује, не може бити случајан; његов постанак морамо тражити у потресима вулканске природе, који у почетку најјачи беху и који створише велика, тако звана мора. и котласте долине, а на овима мање по величини, али небројене стотина прстенастих планина и хиљадама кратера одбројаваше, због којих грдни предели месечеви изгледају, као да су самим мехуровима или бисерним ђерданима

покривени. - Овакав планииски систем, као што је на Земљи, на Месецу је сразмерно врло редак. Што нам највише у очи пада, то су неколико великих планинских ланаца на северној полукугли, од којих се нарочито уздижу величанствени Апенини, као и северно од њих, Алпи. (Морам овде напоменути да су најважније Формације месечеве, назвате према онима на зе"мљи, или су им дата имена астронома и других научара). На Земљи су брегови правило а кратери изузетак; на Месецу је обратно. Али и са свим усамљене планине, налазе се врло често на. Месецу. Но, као што рекосмо, прстенасти облик превлађује у ошште.

Приметићу, да се сви ови облици кад год називају у опште кратерима, али се при томе не сме заборавити велика разлика између оних и ових на Земљи. Ови образују удубљења на врховима појединих брегова и њихово дно лежи високо над околином. Код месечевих кратера на против су најдубље партије, много дубље од саме месечеве површине и њихова спољашња висина чини само половину или трећину њихове унутрашње дубине. Друга битна разлика јесте величина: док се кратери на Земљи мере,

_ стопом месечеви се рачунају на миље; некоји од највећих имају у преч-

нику до 30 миља.

Пре но што предузмемо сада наше путовање по површини месечевој, морам се дотаћи још једног погрешног мишљења, што постоји, — а то је: држи се, да је најбоље време за прометрање месеца кроз дурбин, кад је пун. Јер је тада цела његова површина нама окренута осветљена и да је

за то таде баш најбоље но икада други пут. То је с једне стране у не-

колико и истина — али резултати тада пису велики. Промена. у светлости и сенци оживљава пределе месечеве и тек посреством сенке може се много предмета на Месецу опазити, које иначе не бисмо могли разликовати при потпуном сунчевом осветљењу. С тога кад нам се Месец као срп укаже, ишли пре или одмах после младине; кад на делове, које проматрамо, сунчана

а а са лао а а а УН