Učitelj
НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ 8
не може напредовати без хране, ваздуха, и т. д. осталих услова, тако и душа, не може се потпунце развити без чулних утисака, престава и осећања. Као год што се тело може осакатити разним Физичним притисцимо, као бојем, глађу, отровом и т. д. тако и душа, неприродним нагомилавањем онога што не може да поднесе, убија се и не може да напредује ни да се развија. Само онај човек, који је природно васпитан, може осећати и уживати у слободи и радити за срећу и добро своје околине; а онај, који је насилнички притискиван, кога устављају или му забуњују развитак његових моћи, који је ропски понижен у телесном или душевном погледу, тај је доиста најжалоснији несретник, и кад «ланце покида,» најужасније чудовиште.
«Овако растиње, вели Русо, негом успева, а људи се васпитањем подижу. Све да би човек баш и снажан и велики на, свет долазио опет би му та снага и величина његова, све донде узалудна била, док се неби научио да је употребити може, шта, · више то би му још шкодило, јер сабраћа његова, која би тако исто на овај свет као и он долазила душевно неразвијена, не би била у стању да му своју помоћ пруже, а кад би тако сам себи остављен био, он би морао од јада и муке свиснути. С тога му треба туђа помоћ. Та помоћ мора бити свесна, поступна, сагласна са природом и развитком његовим. За то треба искуства свога и туђега. Треба вежбања како ће се употребити то мокуство, па да што повољнијих резултата добијемо. Па ну самом развитку човековом кад се неки орган или ма какав део тела не би кретао ни употребљавао за какав рад, изгубио би способност и закржљавио би. ·
Напротив од што чешће употребе у умереном раду сваки такав део човечјег тела постаће развијенији и способнији за рад и поузданије постизава успех.
При намерном потпомагању човековог развитка. разликујемо „ових пет праваца: органски рад, умни рад, Физички рад, дру_штвени и естетички рад. Према томе обратне тачке 'човечјег васпитавања су: живот, здравље, знање, морал, корист и доброта. Живот је сресредна тачка, око које се концентрише сав васпитачки рад. Без здравља нема рада ни живота. Знање је скуп искуства свога и туђег без кога нема свесна живота ни практичног рада. Поштење и доброта главне су основице друштвеног живота. Лепота је последњи концентрични колут васпитног рада, који са осталим сачињава једну хармоничну целину. Све те тачке или саставнице човековог развитка стоје у свези једна с другом, и једна без друге не даду се ни замислити. Ако би развијали једну само за себе, значило би занемари-_ вати другу.
и