Učitelj

из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА - 43

Б_—_---__-__________________-__ 29“

снуждено ишао на час, јер сам се надао, да ће ма ко изаћи да ми прича: да, му нема ове и оне ствари. И вазда се обистињавала моја слутња !...

Шта да радим:!.. Пао сам био тако ниско, да, сам собом шпијунисао своје ђаке. Прикрадао сам се, за време одмора, вратима или прозору те прислушкивао: шта њих двоје—троје што у школи остану — разговарају, не бих ли ма што дознао, па — ништа !... Нагонио сам жену и послужитеља да и они то исто раде, па — опет ништа !,.. Претресао сам — за време часова — ђачке торбице у којима хлеб држе не би ли ту шта нашао, и — опет ништа !... Чинио сам све могуће, али чак ни трага, ни што год налик на траг, нисам могао ухватити... Као да у море пропадне !...

Био сам скоро омрзао сву децу сем Цаје. А кад сам у њу погледао и видео оно мило лице и онај смеран поглед, ја сам узда нуо:

— Ах, Боже!... Што ли ми сви оваки нису !..

Ма'нуо бих све да сам могао, али се није могло! Није ту било само мојо учитељско достојанство. Кипео сам гњевом на самога себе. Ама зар ја нисам овде господар '... Зар међу овом децом има тако покварених ниткова да свој нитковлук могу да. сакрију од очију које га траже, од мојих очију :'!... Кипео сам гневом, јер ту је увређено — не моје достојанство учитељско — него моја сујета! И то ме је доводило до очајања !... -

Паде ми нешто на памет. И учини ми се да је врло добро, да је основано.

— Па, можда, ђаци и не краду, можда је то неко други! — помислих.

И реших се да окушам!

Хотимице оставим на столу мој перорез.

Мислио сам: ако је ђак, не ће смети дрзнути толико: да, моју ствар украде. Сем тога перорез не беше обична ствар у селу, јер му корице беху од седефа.

И оставивши га на столу изашао сам без по муке из учионице на поље. Неко предубеђење говорило ми је: да ће мој перорез пронаћи кривца. Он ће ми показати траг, којим ћу на сигурно ухватити лопова...

И чак нисам ни мотрио на ђаке, као обично, кад из школе излазе. Вера. моја беше тако силна, да сам чак у башту отишао)...