Učitelj

_ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА 49

_____________________-- И И ИН

Она ћуташе.

«Нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се не ће дознати. А сад. хајд! Само упамти ово: ја сам знао за твој лоповлук, па сам био благ и нисам казао никоме; а други ако те ухвати, поред овог што извучеш, казаће свакоме. Сад иди и донеси ствари.

Опа ме пољуби у руку и оде. Још две године била је код мене, али више нит је крала, ни лагала...

ж жЖ ж

Премештен сам од тога места давно. Летос некако нађем се са једним пријатељем отуд, па приседнемо да попијемо по коју. Уз реч питам то за овог то за оног, па онда упитам за његовог сина:

— А мој ђак:

— А добро! Одслужио војску.

— А јеси га оженио 7.

— Још кад себе. Па и снаја ми је твој ђак. Знаш Цају.

— Ама Цаја! Па како она, славе ти:

— Ка што само Бог воли! Ејвала јој матери! Да је се, Бог д'о, отројчила ! Ама што је вредна и чисменка, ама што. је онско за кућу, па за децу ! Ено они маликани сад чате «Оче наш» и рачунају. А она писмена, па све учи. Сад ми је сва _ кућа писмена осим мене и бабе. Ја! у мал те не заборави ! | Причала је како си је ти заварчио да не краде. Вели: Бог му дао и овога и онога света! Е јеси и ти неки ђаво! А ја би убио 'нако чељаде ! -

Сузе лише из мојих очију, а ја их не брисах. Нека се лију! · Да може од њих бити река, ја бих их лио, па да се у тој реци окупам каб у Јордану ! Па зар можеш тражити веће награде српски учитељу !

5. јула 1899. год. Шабац.

Јан. М. Веселиновић.

ове

УЧИТЕЉ 4