Učitelj

а

-59 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

мор“. утицати код малих читатеља и на здравствену страну, и на осећања

њихна, и на упуства њихна у понашању и раду. Ни мало одраслијима не би било од штете кад би га прочитали, јер би и они тамо нашли поуке за се, — Занимљивост појачата је и сликама, и ако ове нису баш ве-

штачки израђене. — Поред лепог избора разноврсних предмета и доброг

њихног распореда „ Бачки одмор“ одликује се и лаким стилом,) он му је такав да ће га ђаци основне школе моћи потпуно разумети,

Приче су занимљиво изведене. Међу њима имају две, које би требало мало другаче извести; те су приче: „отрован ваздух“ и палидрвца

- („жижице)“. У причи, која, носи назив „отрован ваздух“, говори се како Је

— >у Пуниру; који беше 6 метара дубок, а воде је било за 1 метар ду-

- бине“ — нагомилано било толико отрована ваздуха, да су се морали оне· свестити њих троје чим су се спустили да ваде кову, од којих је двоје

одмах и умрло. Пошто се зна да вода упија врло много овога загушљивога гаса, на који је и мислио писац при састављању ове приче, те никако

није могућно да се човек може тако одмах угушити, то би вероватније

било да је удешена прича тако, како је бунар био пресушио или је био. затрпат, па су силазили да га чисте и тамо се угушили. — У причи о „жижицама “ требало је бацити кривицу за онај несрећни случај на терет мајчиној необазривости, што је остављала жижице на месту, одакле ће деца моћи дохватити. Међу тим лако може бити, да се деца не би ни се-

· тила да се играју жижицама, да им она није при поласку то забранила и

тиме их потсетила! — Могло би се још приметити да би било поучно, кад би били именовани делови плуга, који су избележени српским словима. на слици 4. (стр. 94.), а то се могло лако учинити, само кад би се ниже

слике означило : а == гредељ, в == ручица, д == раоник и т. Д, па у слогу

није се морало ништа ни помињати. као што је писац то и избегао. На

овај би начин и нехотице дете научило делове плуга, а то ће му поуздано

требати кад било. На слици 5. савршенији плуг није требао писац бележити латинским словима.

Из свега, што сам до сада навео, може се извести овај кратки за-

-кључак: да је у изради „Ђачког одмора“ педагошка страна достојно за-

ступљена.

Али граматичка страна већ не стоји тако. Као год што су све ђачке књиге, па и саме читанке, које су по неколико пута прегледане и уређиване, тако и ова прилично је богата граматичким грешкама и понеким незгодним изразима. Тако писац пише: „шта је боле«“ м. боли (16); „благодарни“ м. захвални (19); „чедо расти“ м. расте (24, #41, 48); „крозање м.

_ кроза њ (37); »„носаше“ м. ношате (40); „зарасао“ м. зарастао (41); „онај

корен, којега сам ја пресекао“ м. који... . (49); уујаши«“ м. узјаше (44)

ћ) Држим да ће битн омашка пера или погрешан слог у Јокићевом причању «како је било под Турцима», где при завршетку приче он вели: «а сада се пожурите да помогнете родитељима положити стоци и донети шале за огрев» (116).