Učitelj

198 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ

слетку изумире. Тако бива с природама, које силно љубе; оне се најтеже растају са својом љубављу, и ово осећање може још неко време оживети тело, које је на крају живота, и онда, када су друга осећања већ немоћна за то. ;

Сад се вратимо по ново на случај са Шишковим. Његова, врло егоистичка природа, као што се ово јасно види из његове напред казане биографије, нарочито се одликовала јаким развићем осећања задовољства; оно је надживело у њему сва друга осећања, као што их надживљава, у мало пре наведеном примеру осећање љубави, и оно се одазвало на спољашњи глас —__ одазвало се «када се већ нико није снебивао» око болесника, кад је «то био већ непокретни и неми човечји труп". Значи, када осећања умиру не моментално (напрасном смрћу), него остављају организам поступно једно за другим, онда нао и у другим појавама живота — последње од њих силази са сцене оно, које се у току живота највише и најчешће упражњавало. Душевни потреси од ове или оне недаће, равуверења и т. А. такође показују каткад веома штетно дејство. Тако Гризингер прича о једном младом пунокрвном човеку, који је полагао испит. да би добио какву службу, и који је имао најсјајније наде, али које му се ипак нису испуниле. «Он је дознао о том у вече; весео и здрав све дотле, он је тог часа пао у велику сету, сву ноћ није заспао, није могао ни да лежи у постељи и преседо је већи део ноћи на прозору занесен, при чему се опажало лако бувцање. У јутру је био блед и глава му је бучала, очи закрвављене, пулс мали, брз и врло неједнак, и осећао је јаку главобољу, неспокојство и подригивање; језик је био бео».

Нама остаје још да напоменемо 0 оним случајевима, у којима се дејства душевног потреса, одбијају (рефлектују) поглавито на поједине радње органа и на њихове промене Ми ћемо се пре свега зауставити на појаву отока у овим или оним зглавцима... «једна је мати изненада сазнала, да су јој сина на улици придавили; она је одмах отрчала да га трља и на скоро после тога код ње се појаве болови и оток у зглавцима». По некад од страха „отекну зглавци на колену по соплету руке, и болесник се жали на јаке болове". Но најзначајнији је случај Картера, који саопштава Карпентер: «На очиглед матере пао је масивни рам на руку њеног детета и откинуо му три прста. Ово је тако онесвесло несрећну матер, да се сирота, није могла померити с места: она је остала седећи и убезекнуто је гледала дете. Кад је дозвани лекар превио детету рано и обратио се матери, то, на опште изненађење присутних, три прста њене