Učitelj

944 ЗАБАВА И ПОУКА

— Не псуј крст у цркви, свеца ти твог, рече други.

Разгледасмо и певнице. Остаде још олтар.

— Идите ви, господине, у олтар са свећом, јер нама се «не подоба» ићи тамо, рече један.

·_ Ја им рекох, да оћу, али ми је криво, што у цркви изговорише онаке псовке. Они ми се стадоше правдати, како су то у страху изрекли, а навика им је гадна, но Господ ће нам то опростити, веле. Упалим воштаницу па уђем у олтар и свуд разгледам. Не беше ничега. Сад сви навалише да идемо, али ја предложим да се попењемо на хор и тороњ. Они неће да пристану никако. Но и ту ми поможе одважан војник, који рече да ће први ићи. Једва и остали пристадоше.

Сад смо се морали споразумети како ћемо се пети, јер уза степенице могли смо ићи само један по један. Углависмо да војник иде напред с Фењером, за њим механџија с ножем па ја, за мном остали. Последњи је био цигљар, који је био католичке вере. Тако уређена експедиција поче се ћутке пети уз степенице. Стигосмо на хор. Војник цодиже фењер да се даље и боље види. Не угледасмо ништа. Ја рекох да прегледамо иза, стубова, није ли ко тамо скривен. Тек ја то рекох, а иза једног стуба поче се нешто мицати у правцу к нама. И војник виде то па викну:

— Ено га!

— Ко је то; продерем се ја јаче.

У који мах нас двојица викнусмо ово, моју експедицију обузе паника. Заглавише сена степеницама, па ни горе ни доло. Само стражњак, сиромах мајстор С. у окретању изгуби ревнотежу у тешким чизмама, те се омаче и оде низ степенице не ногама него стражњицом с камена на камен.

На мој узвик, одазва се сасвим благо, танак глас:

— Ми смо, господине, ми.

— Стојте, људи, шта сте се поплашили, викнем ја, (, у. себи мислим: море није ни мени лакше).

Пред нас искрсоше два дечака М. и С., оба моји ђаци Ш раз. У свију нас беше глас ненормалан, а нисмо могли готово ни говорити. Зато ја рекох: |

— Ајдете децо и ви. људи, да идемо. Све ћути, па само следује. Сиђосмо у цркву, пољубисмо икону, погасисмо свеће, осим Фењера, изађосмо на поље и закључасмо цркву. У порти седосмо под једну липу, а деца су стојала пред нама, као главни кривци свега овога.

— Од куда ви у цркви; Шта сте тамо хтели; упитах ја децу.