Učitelj

996 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И

њих важни ови: прво, ако посматрамо развиће зачетка (ембриа), то ћемо видети, да срце показује своју делатност још од самог почетка живота, много раније, него што се оно потпунце образовало и задобило своју Форму ; шта више, раније, него што су се и појавили други органи, па и нервна система; радња срца претходи овој последњој, што би, наравно, било немогућно, кад оно не би имало ону особину, да се самостално грчи. Дакле, од свију органа, срце почиње да живи прво и у многим случајевима оно и умире последње. На ово је указивао још знаменити Бижа, а и велики Галер такође је учио, да срце ргпаша ууепз, шишп томшепз (прво оживи, последње. умире): Друго, постоје непосредни докази такве животне снаге централног органа крвотока. Овде, међу осталима, иду и посматрања Ремана над животињама, код којих је срце радило два дана после омрти. Други научари, н. пр. Харлес, посматрали су куцање срца у убијеног, после читавог часа како је обезглављен. Још су интереснији наводи Ем. Русо-а, који вели, да су код једне гилотиниране женскиње примећена ритмичка сажимања, срца на 24 сах. после извршене казни. Постоји чак прича о томе, како један од чувених левара-анатома ХМ стол., Андре Везали, у мал што није платио главом, због сличне животне снаге срца: у намери да испита узрок смрти једног од својих пацијената, Везали је распарао његов труп; и, можете себи представити ужас, који је овладао гледаоцима, кад су видели, да срце продужава веома правилно куцати у препарираног субјекта. Великог су анатома окривили за то, наводећи, да

је он секцирао живог човека, и Везали је био позван на суд

инквизиције; с великом муком избегао је смртну казну, али, да, би искупио свој «преступ», послан је у свету земљу, на гроб Господњи. Веле. да је, враћајући се натраг, утонуо с лађому море, одакле су га таласи избацили на једно од Јонских острва. (о. Зонте).

У садашње време је таква оптужба, наравно, немогућна ; анатом ће у своју одбрану навести случај купања срца и после смрти. Сем тога, он ће извадити срце какве животиње, метнуће га пред вас на сто и ви ћете видети, да оно непрестано куца; он ће чак прорезати срце попречке, оделиће његове преграде од комора (вентрикула) и свака ће се половина, ипак и даље сажимати, грчити. Слична животност оделитих делова, централног органа крвотока посматрана је и у човека. Тако, по казивању једног научника (Моргој, десна преткомора срца у једног преступника осуђеног на смрт куцала је читава 27, часа после казни, док остали делови срца нису показивали ни