Učitelj

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ 997

најмањег знака живота. У опште. све говори, као што видимо, у корист тога, да се «узрок ритмичких откуцаја срца састоји у њему самом» (Брике) и да срце влада способношћу, противном другим мускулима, да се сажима без икаквог утицаја и помоћи са стране. Но у таком случају силом се намеће питање: на који начин бива, нервно-мождани утицај на срце, на што је . ту блудећи нерв, на послетку, шта побуђује срце да се непрестано сажима '

Пре свега о узроку ритмичких откуцаја. У самој материји срца, као што је горе речено, расејана је цела мрежа нервних влакана; влакна су снабдевена нервним ћелијама. које су размештене овде у групама, познатим под именом нервних квржица. Ето тим се баш квржицама и приписује способност да производе онај покретни импулс, који условљава радњу орца. У овоме је лако уверити се из овога опита: код жабе су нервне квржице срца смештене поглавито у преткоморама; ако одвојимо коморе од ових квржица или их уништимо, то оне престану да се грче; довољно је шта више завезати концем срце на линији између преткомора и комора, да би последње, будући изоловане од покретачког утицаја, нервних квржица, престале пулсирати, међу тим преткоморе ипак не престају сажимати се. У, тако званих, топлокрвних животиња нервне квржице налазе се како у преткоморама, тако и у коморама, зато овде одељивање последњих не зауставља њихову пулсацију. Отуда, је већ јасно, зашто срце, баш и расечено на делове, не губи своје ритмичке покрете: потребно је само, да се у сваком делу налазе нервне квржице.

Сад смо већ дошли близу решења питања, које нас занима. Брижљивим и многобројним истраживањима доказано је, да блудећие нерв, саопштавајући срцу заповести мозга, не дејствује на, мишиће централног органа крвотока, него на његове нервне квржице, док се други мускули покрећу на рад непосредним. надражајем покретачких нерава. Дакле, разлика је, у суштини, огромна, али зато мора и само нервно узбуђење показивати у оба ова, случаја, са свим неједнаке ресултате. У самој ствари тако и јесте. Ми већ знамо, да се. мускули органа, док покретачки нерви нису раздражени, налазе у стању мира, а пресек тах нерава изазива парализу. Са свим противно бива, у централном органу крвотока. Опити Едуарда Вебера, Клода Бернара и других научника показали су, да пресек блудећих нерава не само не зауставља куцање срца, него, напротив, ојачава га; даље, овим је опитима доказано, да, док блудећи нерви нису узбуђени, срце се сажима правилно, но чим се ка-