Učitelj

9298 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ

зани нерви почну надраживати, они задржавају покретни импулс нервних квржица срца и оно долази у стање слабљења, или мира, према карактеру задржавања.) Ако, помоћу електрицитета, «производимо узбуђење неколико пута по реду, вели Клод Бернар, то се осетљивост срца и његових нерава затупљује дотле, да електрицитет већ не може више заустављати његове ударе; то исто бива, и кад нерве надражујемо поступно; таким начином лако је доћи дотле, да се могу употребљавати и врло јаке струје, а да се радња срца не заустави». Даље, као што показују опити, силан, но тренутан надражај блудећих нерава електрицитетом производи дуготрајну обуставу срца, причињавајући у исто време обновљење његовог купања тешким и спорим, док, међу тим, тренутна, но убрзана дејства, производе само веома кратку обуставу радње срца, за којом непосредно следује убрзано његово куцање с ојачаном енергијом грчења вентрикула».

Сад нам остаје да заменимо реч «електрицитет» изразом «душевни потреси», да би појмили прави смисао утицаја психичких појава на централни орган крвотока“). Слично тренутном дејству силног електричког тока, сваки ненадан, силан психички потрес толико узбуђује нерве, да они за дуго задржавају покретни импулс нервних квржица срца; то условљава. дуготрајну обуставу радње срца, «чинећи у исто време обновљење његовог куцања више или мање тешким и спорим,» а каткад и немогућним. Последице су таквог узбуђења очевидне: задржава, се приток крви к једном од најосетљивијих органа анималног живота — к мозгу; сва његова радња престаје, заједно с тим лице се покрива мртвачким бледилом, наступа више или мање дуготрајна обамрлост, а понекад и смрт. Овим се објашњавају и неки од наведених случајева велике плашње, силне, изненадне радости или гњева и т. д. Каткад душевни потреси и за њима привремена обустава радње срца дотле ослабљавају нервно мождану делатност, да се она повраћа споро и губи, на

1) Част за откриће ове значајне појаве припада Едуарду Веберу и она је посматрана готово на свима животињама.

3) Да наведемо један веома поучан пример, који показује утицај механичког надражаја блудећег нерва на психичко стање, упоредо с изменама. у радњама срца. Једном бечком лекару «обратио се болесник, који се жалио, да се, од времена на време, јавља код њега осећање јаког страха, и да му у то време срце престаје да куца. Доцније му је тело подвргнуто секцији и нашло се, да је један п. уасив (блудећи нерв) толико био затворен у групу отечених лимфаних израштаја, да је, при извесним околностима, он могао бити сажиман и стезан; то му је изазивало раздражење и, као последица раздражења, обуставу радње срца» (Брике).