Učitelj

364 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли

вавог зноја под упливом велике плашње. Таким истим начином велико психичко растројство, ако оно паралише утицај симпатичког нерва на крвне судове јетре, може бити узрок шећерне болести, и ми смо заиста имали већ слућај уверити се, да услед силне плашње бива каткад невољно мокрење.

Сад да резимирамо.

Разматране појаве показују нам, да се система крвних судова «налази под утицајем две више или мање различне нервне системе: нервне системе мозга и кичмене мождине, и системе симпатичког нерва» (Клод Бернар). Последња, као што смо видели, игра улогу регулатора (умериоца), она напред одвраћа прекомерни прилив крви к овоме или ономе органу и дејство њено са свим одговара периоду мира органа. Под упливом цен"тралне нерве системе, напротив, ојачава се локални прилив крви; њено дејство одговара радном стању органа. Ну период мира органа, на пример, период мира жлезда «јесте, како вели Клод Бернар, време, у које се свршава њено храњење», т. | када се попуњавају или поново образују ткива. утрошена, у току њихова рада; дакле, то је време процеса стварања и њему тада и одговара дејство нервне симпатичке системе. С друге стране, радно стање органа скопчано је с расходовањем "онога, што се израђује процесом стварања; дакле, то је моменат рушења ткива — и њему одговара дејство нервне централне системе. И тако ми видимо, да се процес стварања и процес рушења налазе под утицајем две врсте нерава; одавде већ није тешко одредити прави значај тога утицаја. У самој ствари, рушење и обнављање ткива, расход и приход — то су два така фактора, који се неопходно морају саглашавати међу собом, у противном случају у организму брзо наступа несугласност. Па и је ли могућно другаче: кад животна радња претпоставља утрошак ткива, и кад се тај утрошак не би обнављао у потребној мери, то опстанак организма, брзо би престао. И тако, живот потребује с обе стране помоћи речених Фактора; процес образовања и процес рушења морају ићи рука под руку и улога нервне системе у томе се и састоји, да подржава њихову заједничку делатност. Прост опит који ћемо навести уверава, не може бити боље, у истинитост овога. Ако, помоћу пресека нерава, потпуно изолујемо жлезду од нервног утицаја, то ће се њен процес лучења продужавати непрестано, и ако је ово пљувачна жлезда, то ће она непрекидно лучити пљувачку. Да ли је потребно доказивати, да, при таким погодбама, радња не само не може бити нормална, него да је она веома штетна за све у опште делателности организма. Такав је значај нервне си-