Učitelj
УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли 505
а ___________________- ар
стеме: гонећи појаве рушења и обнављања да, иду рука под руку и да се саглашавају међу собом, она, тим самим, побуђује све радње да помажу једна другој; она их свезује у једно цело 0 оном силом, која је неопходна за нормалну делатност сваког високо-организованог бића.
Разматране појаве већ су нам са свим припремиле пут за потребну оцену поставке која иде, а коју је поставио Клод Бернар односно процеса образовања и процеса рушења: «Не треба заборављати, вели велики физиолог, да су обе ове групе појава са свим солидарне, и да живот потребује њихове заједпичке делателности и узајамне помоћи. Хармонија међу тим појавама подржава се помоћу две врсте нерава, које њима управљају и умеравају их, или узбуђују њихову енергију у облицима раста и одржања живог бића». Ми смо сматрали за неопходно објаснити ову поставку, јер без потребног објашњења исте потпуно је немогућно појмити прави значај психичких утицаја, нити их је могућно правилно оценити. Сад нам је већ познато, да је нервна система једно од најсавршенијих оруђа, помоћу кога се подржава, солидарност у појавама животне радљивости'); ми знамо такође, којим се начином то постиже. Одавде значај психичких утицаја одређује се већ сам собом. Душевни потрес може покварити то оруђе, које подржава солидарност; он може са свим угушити утицај једне врсте не-
У каквој се строгој зависности показују ови лојави и каквом је, очеви440, ништавном узроку довољно, да изазове растројство нервне системе и да наруши солидарност у животним радњама, то се, између осталог, види и из ова два случаја. На једном развпјеном детету — као што је било недавно саопштено у «јопгп. дез 5ојепсез тед. де Гопуајп» ~- на један пут се појаве, без икаквих видних узрока, конвулзије (грчеви), које су причињавале јадноме малиши силне болове кроз неколико недеља. Све мере, предузете против болести, биле су узалудне: конвулзије су се понављале с пређашњом јачином. Са свим случајно мати детиња приметила је у једној његовој посекотини, једва видљиви крај влакна, она га одмах изводила и с места се показао прави узрок конвулзивних страдања малише; показало се, да је влакно, готово око 90 см. дужином, прошло у спроводник хране детета и, надражујући га, условљавало низ конвулзивних страдања. Заиста, чим је влакно извађено, ковулсије су престале и нису се више понављале. Друго случај: малиша од 13 или [4 год.на један пут почео је необично и без свезв де говори и, напослетку, постао је неумирљив. Стање се његово побољшавало сами кад му је давано на спавање, но чим се пробуди и устане на ноге пароксизам са повраћао. При испитивању примећена је црвена пега на доњем делу стопала и притисак на томе месту увек је изазивио нови параксизам. Кад је засечено то место нађено је и извађено мало парче стакла. При операцији је болесник долазио до беснила, но сви су наступи престали, чим је отклоњен узрок, који је произВодио неправилно раздражење осећајног нерва (Маудсли). Слични пример наводи и Браун Секуар.