Učitelj

310 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

јају. Најситнији комади при том са свим изгоре, и то су летеће звездеВеће комађе пада на земљу као метеорско камење.

Пошто нема основа узети да се више метеора налази у близини земљиног пута, него другде у сунчевом систему, можемо тек онда замислити колико ли имаде ових телеса, која као нека врста космоског праха испуњава просторије планетског система.

Враћамо са кометама. Наше знање о њиховој природи, на жалост, још није потпуно. Оно што о њима знамо, врло је незнатно према ономе што о њима не знамо. Оне светле нешто сопственом а нешто одбијеном сунчевом светлошћу. Оне се састоје без сумње као магла и дим из скупа засебних делића, који према даљини, што их одваја, врло су незлатни. Они се састоје поглавито од угљеника и воденика, у једињењу, сличном угљеноводеничком или петролеуму. Њихов спектрум састоји се из три светла пруге које се поклапају са пругама усијаног угљо-воденика. Кад се комета примакне Сунцу, у спектру се покаже и натриумова ливија Из тога се изводи да комета садржи и натриума, који се од сунчане топлоте претвори у пару и постане светао.

Долазили комета из даљене, где не допире топлота сунца и где влада, ужасна зима, можемо је онда сравнити са великим скупом ледених делића, који лете кроз простор. Чим је Сунце устању да загреје површину ове ледене масе, развије се пара, која се подигне у вис. Али чим се олади, пре-. твара се у течност или лед, и опет пада на површину језгра. На тај начин ствара се на комети, при њеном примицању Сунцу, густ омотач од магле или снега. Струјање по овоме омотачу ствара величанствене буре и револуције. Ово објашњење не тиче се репа кометиног. У опште нема поузданог мишљења, да би се могло узети за објашнење репа. комета. Може бити да ту раде и електричне силе.

Велики је добитак за наше знање о кометима учињен 1887. Тада је нађено да се многи ројеви летећих звезда крећу баш истим путем, којим иду и многе познате комете, те да се такви ројеви имају сматрати као одвијени делови комета. Тако се крећу метеори, што пуштају летеће звезде у августу, истим путем, као и комета од год. 1862. Исто тако стоје у вези летеће звезде у новембру са кометом од 1866. год. и т. д. Како комета није одвојено тело но је састављена из много ситних лако покрет- _ љивих делова, зато и привлачна снага сунчева и других великих цланета, утиче на њих, те се ове све више у дужину развлаче, док се најзад са свим или делимично не претворе у метеорски прстен. На овај се начин цео пут кометин испуни растуреним деловима њене материје. Место једне комете, сад кружи читаво огромно коло ситних светских делића, око Сунца. Да ли је ово коло затворено, и метеорска маса посута по целом путу негдашње комете, или није ли ова маса по њелом путу подједнако расута, но само тек изглед комете има, или чини неколико њених одломака који се истим путем крећу — то је питање времена. У току година или