Učitelj

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 318

тисућу годину мора се материја једне комете преко целог пута расути, и свака се комета мора најзад претворити у дугуљаст престрен од метеорске масе, са истом величином, обликом и положајем, који је имао пут пређашње комете. Кад наша Земља пројури кроз један такав метеорски прстен, као. топовеко ђуле кроз рој мушица; делићи тог прстена укажу нам се као рој светлећих звезда пун или редак.

Метеори што дају оне летеће звезде у ноћима између 10—12. августа, нема сумње, већ чине затворени прстен, по што се та појава сваке године дешава на исти начин. Новембарске пак појаве тих звезда врло су слабе. Само су се 2— 3 године узастопце показале у врло великом роју и то после паузе од 33 године — последњи пут 1866. године, из чега излази да овај прстен није свуда подједнако густ. Најгушћи његов део доврши свој пут око Сунца за 35 година. Земља наша пролази 13. новембра кроз сред њега и тада се види дивотна киша летећих звезда. Иза ове збијене, густе главе ројеве пружа се ређе продужење као реп. и кад наша Земља за две следеће године 13. новембра пресече опет њен пут, удари на ово продужење, које нам на земљи покаже слабије поновљене оне светле кише Пошто овај ређи део роја, потребује три године, да пређе преко земљиног пута, мора бити врло дугачак. Рачуна се да му дужина износи 380 милијуна миља. На осталим местима пута метеори су врло ретко растурени и проузрокују у осталих 30 година оне ретке периодичне новембарске детеће звезде. Године 1886. најгушћи део новембарског роја достигао је највећу даљину од сунца; година 1899. биће опет, кад ће он земљу срести.

Видели смо раније, да наша Земља сваке године крајем новембра прелави преко пута Бијела-ове комете. Из појава, које су проматране године 1845. а 1852. ма њој, и због тога, што се доцније није видела, може се закључити, да се комета распала и да су њени комади расути по њеноме путу, иди и нагомилани на неком месту, што ће се без сумње морати да опази. Било је могуће, да ће Земља сваке године крајем новембра сретати по који комад, а по које и читаву гомилу комађа те комете, који би се као летеће звезде покавивале. И заиста, био је у ствари број лете-. ћих звезда те године већи но обично. При срачунавању њиховог пута, видело се да је врло могућа веза између њих и Биједа-ове комете.

Тако је стајала ствар, кад се 27. новембра 1872. год. потврди ова. сумња самим делом из васионе, у облику величанствене кише светлећих звезда. Писац је сам имао прилике да се налази између оних неколико у северној Европи, који то проматраху.') Неколико сати је непрестанце било небо изукрштано светлим пругама, дугачким им кратким, Све су излазиле из једне тачке, високо на небу, из Андромеде. Без престанка, падаше једна.

звезда за другом; често много њих у један пут, велике и мале, светле и

4 Писац овог астрономског путовања је из Христијаније.