Učitelj

312 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

бледе, остављајући са собом светао траг, који показиваше кретање метеора по таквом небесном своду: права звездана киша. Нарочито је ова појава изгледала велеличанствена из јужних земаља, где је небо ведрије те се боље и види. У Риму су избројали за 3', сата 14.000 летећих звезда. На другој италијанској звездарници за 6 и по сати 30.000. Земљи је требало десет сати, да прође кроз овај облак метеора. Кроз земљину атмосферу прошло је само те ноћи најмање 300 милиуна летећих звезда.

Није ни нужно скоро, напомињати, да је то Бијела-ова комета или бар један део њен, који нам се на овај особени начин јави. 27. новембра, прешла је Земља њен пут. Комета би свакако на томе месту требала да буде још 6. септембра. Што је пак звмља још 11 нелеља доцније њене комаде сретала, доказ је, да је њено распадање већ далеко отишло. 13 година доцније, 27. новембра 1885. сретоше остаци Бијела-ове комете опет Земљу и опет се виде величанствена киша летећих звезда.

27. новембра 1872. и 1886. догодило се, збиља, оно, чега су се године 1832. тако мнего бојали: Земља се ових дана сударила са Бијеловом кометом, и ако највећи део човечанства није ни слутио о томе. И далеко од тога, да она Земљи и њеним становницима створи какву судбоносну катастрофу, овај им судар даде само прилике да се размисле. А као казну за дрскост, што је хтела да се примакне Земљи, морала, је платити извесан трибут у виду сјајне кише звездане. И сличан дивотан ватромет можемо очекивати увек, кад год се каква комета усуди, да нам Земљу на њеном путу нападне — предпостављајући, да се не покаже толико пакосна, те да нас каквом петролеумском кишом не попрска.

У усталом не сме се са сигурношћу тврдити, да је језгро кометско ништа друго, до множина летећих звезда и ватрених кугала. Јер поред свију испитивања и откривања, права природа комета, још је за нас много мистична. Судар с језгром какве комете, могао би судбоносне последице имати. Али што се овога тиче можемо у неку руку бити сасвим безвбрижни, јер је могућност земљиног судара са језгром какве комете тако мала, да, је практичио узев. равна — нули! —

У обим планетног система долази још један појав, чија је природа такође донекле још необјашњена, То је зодијачка светлост. У нашим крајевима види се као светлост у виду косог троугла, на оном месту на хоризонту, где је сунце пре немолико сати зашло, или на истоку на који сат пред излазак сунчев. Она прати Сунце и дању преко неба. Зодијачка, се светлост најбоље види у фебруару и марту вечером, а у октобру у јутру. У јужним земљама где се она управно над хоризонтом подиже, и где је сутон краћи, види се она много лепше но код нас. То се објашњава као прстен малих метеора, који око Сунца круже, и који ми видимо са ивице. Овај прстен мора бити онда врло дугуљаст овал у чијој је средини Сунце. Део његов, што ми над хоризонтом видимо, мора се онда појавити у том облику, у ком видимо зодијачку светлост.