Učitelj

АСОЦИЈАЦИЈА ЦРЕСТАВА 383

постићи, што су нам многи знаци појава, које нам се у сећању, јављају већ познати, пошто смо их претходно једном или више пута искусили, и сад можемо обраћати нарочиту пажњу на оно, што нам се тада омакло. (СВРШИЋЕ СЕ).

.

о навно

АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА

од К. ушинског

1. Речју престава исказујемо сједињавање идеја, са нервним покретима, који њој одговарају, ма откуда проистицала, иницијатива сједињења — из утисака спољњег света за душу или из идеја унутрашњег света — дакле из саме душе. Зато ћемо овде управо говорити о «асоцијацији престава» без разлике јесу ли ове асоцијације везане јединством идеја или сродством једне идеје са другом, или механичком везом самих нервних трагова, у којима се рађају идеје. При самом расматрању јасно ћемо увидети, где треба уврстити једне, а где друге.

- 2. На различиту везу престава међу собом, већ су давно обратили пажњу психолози и Философи. Код Лока, Јума и Канта ова се веза анализира. Хербарт и Банске више се занимају 32конима кретања асоцијације, дакле самим асоцијацијама, но Хербартовци се старају да попуне оно, што је продуштено. Ипак не гледајући на овај расцеп што се тиче самих асоцијација, ни сама подела асоцијација није утврђена као стална, тако да сваки психолог даје асоцијацијама своју особену поделу. Тако н. пр. Јум и Кант одељују асоцијације престава по месту од асоцијације по времену, и асоцијације по сличности од асоцијација по различности. Но Дробиш асоцијацију сукцесивну по месту — и асоцијацију симултану — по времену — узима као једну исту, исто тако не разликује асоцијације по сличности од асоцијације по различности. Герман Фихте место свију различитих асоцијација узима само две: асоцијацију спољну емпиричку, која је постала самим положајем предмета у простору и-времену, — и асоцијацију «унутрашњу“ логичку, која је постала мишљењем. Ова различност међу психолозима, као