Učitelj

АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА 387

Лижеј владајући недосежним ботаничким знањем, био приметно туп што се тиче изучавања језика. Проживив три године у Холандији, он пије могао научити холандски. Исто тако и латински је рђаво знао, ма да је он творац ботаничке номенклатуре на латинском језику. «Људи, који се занимају изучавањем накве било номенклатуре — вели г-ђа Де Сосир — могли су приметити, да први пет, шест речи уче с великом муком, а по том науче без по муке много више. То се исто примећује и при изучавању страних језика, песама и у опште при сваком вежбању памћења»,

Чини се као бајаги да при улазу у сваку област знања стоје препреке, које кад се један пут отклоне, нестане их више. Прихватајући са последницима Хербарта, да памћење има, нечега, што придобија човека — то је асоцијација — ми се не саглашујемо, да у овом видимо сву способност памћења и сав узрок различности ове способности код различитих људи. Ми смо већ видели, како се памћење с једне стране налази у зависности од нервне системе, јер оно слаби годинама и подврже се утицају болесног састава нерава, а с друге како пак управљање памћењем може зависити од урођених способности организма, од равличних сила, од упечатљивости и јасности овога или онога органа нервне системе у равличних људи.

9. Асоцијација престава посредством њихових сличних особина од чести има изванредну важност за педагога. Привезивати за старо — већ добро утврђено знање — све спољње изучавање јесте главно правило педагошко, од кога у главноме зависи успех сваког учења. Изгледа да добра школа само понавља, а међу тим знање ученика брзо расте, а рђава школа и непрестано учи спољње ново, и понавља заборављено, а, ипак знање се врло мало унапређује. Добар педагог чим саопшти ученицима какво било знање, одмах смишља, каква би се асоцијација по различности, по сличности ит. д., могла саставити са знањем, које се већ утврдило у главама ученика.

Обративши пажњу ученика на, сличност и различност новог знања, са старим, тврдо уплеће нове особине у ланац старих, те по томе нарочито подиже старе особине заједно са новима и самим тим чврсто утврђује нове асоцијације. Непрестано репродуковање старих особина неопходно је и зато, што је то сила, која утврђује и нове особине и према томе добар педагог не понавља старо знање зато, да би поновио заборављено, већ с тога, да би помоћу старога знања боље утврдио и ново. Појмљиво је да се снага тако задобијеног памћења. увећава новим задобијањем — радом.