Učitelj
388 АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА
||. Симултана асоцијација.
10. Две преставе, следујући непосредно једна за другом, везују се већ тиме, што оне једна за другом следују. Таким се начином везују у памети учениковој речи каквог било одломка на језику непознатом за њега. Не знајући значење речи, ученик изговара једну реч за другом само зато, што су се оне у овом реду запамтиле, и кад је одломак добро научен кад су се гласовни мускули навикли утврђеном реду звукова, онда је довољно казати само једну реч, па да се и остале за њом покажу (као год конац од калема кад се распреда или ленгер са ланцем) без удела воље, а исто тако и свести дечје. Но примећено је, кад је ученик учио таки одломак више пута, а у извесном размаку времена, онда се при репродукцији целог одломка зауставља на сваком прекиду, те треба тај одломак у целини неколико пута поновити, како би веза ових парчића била равдељена само по времену изучавања. Такво изучавање, за које је потребно од свега најмање акта свести, но само у главном вежбање дечјих гласовних мускула, а од чести и слушних као и очних нерава — изучавање је механичко. Таквој природи, која се није навикла на такво учење, оно се јавља само као тешкоћа и одвратност. За децује у опште мишљење тешко и сваки ученик, који се није навикао мишљењу, драговољно пристаје да меморира свој задатак неколико пута, ослањајући се на силу навике гласовних мускула и она га је збиља, и потпомагала у старој школи. Заустави ли се такво дете, учитељ му покаже једну реч и воденица опет замеље.' Ну признавајући потпуно сву рђавост и нетачност учења основаног на, чудној сили навике у гласовним мускулима, ми тим не мање налазимо да и такво учење има своје место у доброј школи премда у најтешњем кругу. јер се тим учвршћује врло потребна способност — памћење гласовног органа. ;
У. Сукцесивна асоцијација.
11. Предмети, који су размештени у простору један поред другог, у таком реду и остављају трагове у нашем памћењу. Опомињући се једног предмета, ми се опомињемо и оних предмета, који су у суседству с њиме. Ова се асоцијација од свих органа највише схвата органом вида и органом питања. Таква асоцијација основана на сукцесивности предмета врло је јака
%) Само чујем клепет млина, Али брашна, брашна нема», — Змај. (по Боденштету).