Učitelj

ЕТИЧКА ДРУШТВА 124

који постоји, молили ми или не молили; друго јер сумњамо у своју способност, место да оно, што желимо, сами урадимо...

„Нама није ни знаност пошљедње; она нама само каже, шта јест, а не казује ништа о том, што треба да буде. Шта, треба да буде казује нама само савест“.

„Наш темељ дакле нису старе религије, ни сама религија, у обичном смислу, ни незнање, ни знаност, премда ми сваку њезину чињеницу признајемо. На нечем дубљем, на стени савести хоћемо да градимо, на вечним законима, што се јављају у моралној природи човека. Савест води нас у идеални свет. Свакоме каже: треба да. си праведан! Свакоме опћинству вели: нема другог закона за вас, него ли апсолутна праведност !

„Морал је толико опсежан, колико је све оно, што је човечје; он је знаменит по све човечанство. Материјални интереси јесу свети, ако су човечји интереси. Питање о надници има морално значење; васпитање има морално значење; политика има морално значење; праведност, опште добро, задаће државе, јесу захтеви морала“. |

„Морал је суверен; он прописује свему закон и идејал. Он је знаменит по интелект, јер он осуђује окретно титрање речима; он је знаменит по наш домаћи живот, јер забрањује, да буде ико у њему роб; он је знаменит по наш посао и по управу државе; он је знак, да осмо ми сви део и комад неког другог свецког реда, него ли је тај, што га ми гледамо, и да се ми у нечем јачем закорењујемо, него ли је земља«.

„Сам морал, о ком говори црква, није довољан за, спасење човечанства. Нама треба савршенији морал, који се протеже на сав живот. Свету треба већа мера поштења, таква, која ће дремљиву савест човечју пробудити и препородити живот, и деловати на живот приватни и социјални“.

„Ми утврђујемо независност морала; ми се не ослањамо на догме, јер има нешто у човеку, што му је ближе и битније, него ли догма; ми се не ослањамо на историју, јер су извори историје у нама. Ми верујемо у морални напредак: да су појмови о праву способни за неки бескрајни развитак, и да ће се у будуће размишљати о савести, на што се данас и не помишља“.

„Темељ нашем покрету није теорија о моралу, него сам морал... Мишљење, да човјек не може да изађе из самог себе, да не може циљ свог опстанка наћи у својој породици, у општини, у држави, да за све ово не може да живи: то ја зовем правим безверјем. Морал је излазак из самог себе, а живот за нешто веће“.