Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 747

путем радио, он је за тако своје понашање заслужио да се казни. — Он је скривио својим друговима и право би било да му они и суде. — Али ја сам смислио нешто како да М. казнимо, а тако исто и све друге који шта скриве. Сваки онај који скриви у школи, не скриви само мени, но и вама. Ако је на часу немиран, он смета другим мирним да пазе. Скоро за сваку кривицу, кривац је крив и мени и вама. Ја мислим да им ми сви заједно и судимо. Ево како ја мислим: Ми овде у школи изгледамо као једна мала. општина. Четири разреда да узмемо да су четири села. Ви знате, да у општински суд бира свако село по једнога члана (кмета), тако и ви, из сваког разреда изберите по једног друга, за кога мислите да је добар и да је правичан, а ја ћу бити председник суда. Наш суд неће се звати општински. Ми ћемо њега звати школски суд. Сваки који шта скриви, њему ће судити шкодски суд. Ко има кога да тужи, тужи ће га школском суду. Чланови школског суда увек, кад има каква тужба. остаће после школе и пресудити, па поднети мени на одобрење. — Ово им се много. допало. Одмах су на одмору договорили се и изабрали чланове. Чудновато, али као да сам их сам ја бирао. Деца умеју да цене вредног и ваљаног свога друга. Сваки разред изабрао је најбоље ученике. Школски суд је радио на задовољство моје, а и мојих ученика, Власт чланова трајала је по 2 месеца, пак су онда бирани нови.

Овим поступком добио сам много. Добио сам прво да сваки кривац не остане без казне, а опет да је не осети од мене. Добио сам што. се сваки више трудио и у учењу и у владању, да би се показао достојан да буде члан школског суда. На послетку да кажем још и то, да сам са решењима школског суда скоро увек био задовољан. Свако решење исписивали би на пола табака хартије, која и данас чувам. У мало не заборавих казати шта је суд осудио М. — Осудио га је да увек изостаје по ||, часа, после предавања иза осталих ученика, и да сам кући иде. Ово да траје док се не поправии док већина школе не реши да иде кући с друговима. —

Мих. Срет.

Подражавање. — Четвртак је. После подне одмор, Многи ђаци, због удаљености и рђавог времена, ноћивају код школе, у ђачком стану. Одем да их обиђем. У једној соби беше много деце. Код врата друге собе стоје двојица. 1

— Шта радите2 упита их.

Отпочеше се смејати....

— Играмо се — одгсвори Т.

Уђем у другу собу. Ту беше 5—6. ђака. Један од њих пуне табак хартије, на коме су била исписана многа имена,

За мном уђоше сви они из прве собе. — Шта сте радили, над сам ја дошао; понова. их упитах.

~