Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 107

У Подељку говори се о „поврћу и његовој подели“. Писац је поврће разделио у ових 8 група: 1, купусно, 2. зељасто, 3. коренасто репасто или кртоласто, 4. луковасто, 5. маунасто (варивој, 6. салате, 7. зачинасто и 9. посластично биље. Ово је врло произвољна подела са основом јако несталном.

Узалуд ћете тражити у именима поврћа и које народно име, јер тога овде нема. Ја бих рекао да је ово прост превод каквог страначког каталога биља, или ако није то а оно је писац из више тих туђинских именика склопио оно што је печатао од 62—65 стране.

У томе мишљењу утврђује меи то што-ту не налазим оних биљака, које се по нашим селима, а негде и по градовима, негују.

За тим се говори; О избору важнијих пољских усева“, па о избору цвећа а за тим о избору шумског и украсног дрвећа. Што се овога дрвећа, тиче ја бих свакоме учитељу препоручио, само ако би ме он хтео послушати, да остави писцу ове књижице нека он тражи млеч, разне кестене и др. и нека он то сади у својој градини и дворишту. А наш учитељ нека, гледа да подигне у школском дворишту или у градини прво липу, па одмах орах, а за тим може прекалемити коју трешњу, крушку или јабуку. Истом тада може садити до улице који јавор, јасен и др. а где год у крај бунара и жалосну врбу, и на понајхрђавијој земљи може подићи по који пајасени 7.д.

У одељку «лековито и отровно биљо< изгледа ми да се писац није хтео послужити старијима, признатим српским писцима, јер да је се овима, служио он не би писао у место народног имена врат (Боша Тегшешшиа 5) отровни рајграс и т. Ад.

Најпосле при завршетку ове књижице говори се и уо користи пчеланика у школској башти» а ово би доиста јако и доликовало школској градини, јер би пчеланик служио и градини и школи као украс особите врсте. Помињем да сам видео пчеланик у дворишту само једнога учитеља, који и поред тога спада међу наше најбоље учитеље.

Стране 74—76 ове књижице заузела су имена претплатника, што је важно. (! да се зна. — А на 77 и78 страни је извод из ценовника семења и биља трговине Тодора Мраовића. За овим долази садржај саме књиге са којим сам читаоце већ упознао.

А сад још коју, па ту одмах и завршити.

У опште ми се не можемо хвалити књигама, које би биле без штампарским погрешака. као ни онима које би садржавале по где коју или бар што мање тих грешака. Али, чини ми се, ни једна друга није таква као ова књижица, јер кипти тим погрешкама, Међутим књиге које се народу намењују морају бити без штампарских погрешака. Даље, могла је се куд и камо већа пажња поклонити језику, а особито склопу реченица. Ако ћу ценити писца по склопу реченица у овој књизи, ја бих рекао да је он туђинац, који је лепо,научио српски или је опет остао веран особинама. свога матерњег језика.