Učitelj

:

А “ ОУЉИКИМ А од>

учити јер се учаху само два три предмета, код којих је реч све и свја,. а елово — једино наставно срество.

Па ипак стари или класички народи беху уверени у неопходност очигледне наставе, те је примењиваху и у рачуну на стварима, ноу иисању по песку, а с овим предметима природно и почиње развиће њихово, јер се рачуница оснива на стварним количинама, а писање почиње из замршених шара и црта: на земљи, песку, камену, лишћу, дрвећу итд. У том добу било је и школа, које су биле под ведрим небом, п у којима, су седели ученици на земљи и пасивно бар изучавали, гледајући, небеске појаве и земаљске ствари, Доцније, у прво доба хришћанства, па и после, кад су еванђеље и свето писмо постали једини школеки предмети, очигледност је сведена у четири зида и на хришћанске књиге, које су се училе без стварног разумевања а п по традицији, која је водила порекло из пећина и подрума, у које су се први Хришћани крили.

Кад су класичке науке почеле да цветају код учених Европљана у средњем веку, јављају се тада важни васпштни реебрматори, који испитују све недостатке школског устројства п васпитања и на разне начино аритују за разумнију и природнију наставу. Француз Рабле посредним путем, кроз свој славни роман, износи свету пред очи верне слике надри школовања на супрот васпитном идеалу, кога недостижно нрта у своме јунаку. Те док учени доктори васлитани празним граматичким по стилиетичким формулама, Финоћама латинскога језика и разним појетичким и прозајичким упутствима мисле да својим високопарним беседама и орацијама. обарају планине, дотле их збуњује и у стид утерује један природно васпитан краљевић. У опште се тада врло често јављају романи, приче п спевови, који најоштријом сатиром шибају мане тадашњег васпитања. Непосредно кроз филозофске списе није се смело нишанити на рђаво школовање п васпитање, а мали број неустрашивих васпитних реформатора претрпео је големе невоље и гањања. Енглези Бекон п Лок Французи Фенелони Монтењ, Чех Коменски и Немац Ратих истучу се као какве ретке планете на небу васпитнога напретка. Позната педагошка школа Филантропска, основана на начелима великог реформатора Русоа, почиње п практички примењивати разумна начела и очигледност. И тек у и 19 веку преко Песталоција, Фребела, Спенсера, Дистервега и других, освоји очигледна настава себи земљишта у школама и даде плодова, који се уживају у овоме веку. |

И српска школа, којој се систематичко уређење почиње код наше. прекосавске браће у првим десетинама овога века, носи на себи тип. копије европеких швола. Она је под врховним надзором и трудовима. царског аустриског школског саветника и педагога Фелбигера добила устројство по начелима васпитним, која су кроз државну цензуру, имала у себи и по нешто једрих начела Песталопијевих и Дистервегових, али већином црквени карактер, што је ишло мн у прилог државним ВИШИМ. разлозима. |