Učitelj

школи, Може бити да је ова упбеничка периода, спромашна упуствима за учитеље, а богата уџбеницима и лектиром за децу, и потисла развој учила и бригу о њима, а томе су много допринели и: опширан програм, строг надзор и разни други спољни узроци, који су често одводили и одводе пажњу учитељску на ствари, које немају ничега заједничког са школом, Низ уџбеника, који је био снабдевен сликама, може у неколико задовољити захтеве очигледне наставе, као што првенство у томе имају „Животописи“ Јокс. Марковића; „Познавање природе“ за И! разр. од ДЈ Путниковића, Зарићево „О празницима“ и „Земљописни атлази“ у неколико. Чим би бацили поглед на сувремена учила, видели би, да су на бављена и у школу унета одмах после 1882 год. и да се до сада нису множила, него нека чак и из употребе избачена. Вредило би се упитати : «уткуда та појава, кад је од увођења очигледне наставе протекло можда близу 20 гедина> Поред неколико већ поменутих узрока, мислимо да је главни тај: што је основна настава новим програмима и плановима добила у неку руку класичан правац, који и наше прилоке подржавају. "Тај правац провучен искључиво кроз књиге и гомилу апстрактних прелмета у основној школи бацио је у засенак два три реална предмета у ден. школи и вештине. Јер док језик, вера, рачуница, историја, земљопис имају голем број часова, природне науке и вештине имају мали број. Док се језику и вештинама, које ту спадају поклања највећа пажња и од њега захтева много, реални предмети се губеи подцењују : не води се рачуна од стране просветних власти о њихову предавању и дају им «се последњи часови. Као важан узрок стоји и сама спрема, коју износе учитељи и учитељице у овоме времену. И они већим делом неочигледно «премани кроз књиге п апстракције, без довољних практичких вежбања и створене воље не могу се поред многих и споредних званичних 3ах тева ни у својој зиколи охрабрити на пожртвовање за очигледном наставом и прибирањем учила... ј

Време је сада да прегледамо данашња учила у налној осн. школи по предметима и да их пе могућству оценимо, од колике су наставне и методичке вредности. Треба пре свега имати на уму још и то дљу броју, квалитету и употреби учила у нашој земљи нема јединства, већ «се она находе негде у здравом стању негде искварена, негде са оваком негде са онаквом или никаквом употребом, а без сумње се налази и школа са старим училима, као и таквих, где има учила, нама непознатих, а то све стоји до наст. снага м околине. Такође нема ни мин. прописа о набавци, ни списка ни унуства за учила и за општине. Џоћи ћемо тредметима, који су пронисани законом о осн. школама. Тако нам долази:

1. Најка тришћанска.

Шрема новоме програму уче се у Ги П. разр. празници православне цркве. Слика, које би представљале поједине празнике или о