Učitelj

ПРЕДАВАЊЕ 151

Да би се деци што јасније показала и доказала важност славе, љубав и поштовање славе, и чување тог лепог српског обележја — биће. добро, ако се и ова песма деци, по свршеном предавању прочита:

„Ко крсно име слави, ономе и помаже“ : „Што протужи рано у недељу“,

„У недељу прије јарког сунца“, „У Соколу граду бтеломе“, „У тамници Петра Мрвоњића“ 2 „Огласује, да је соко сиви“, „По пстини војвода Тодоре“. „Ако тужи за невољу му је“: „Сутра му је крсно име свето“, „Крено име свети Ђеорђије“, „А нема га чиме прославити“, ит, д. и. т. д. све до краја, Ако наставник нема књигу из које би ово прочитао, може је испричати. На свршетку свега треба општа репетиција. Слушајте даље: | У нас Срба има врло лепих обичаја у очи Ђурђева-дна. Тако у петак пред Ђурђев-дан и скупе се многе жене, па иду далеко у поље и у шуму, п тамо наберу лековитих пролетњих биљака и травака, као: копштњак, петров крст, миљенак, селин, пелин и др. и мирисни ђурђевак, Видите св. Ђорђе има и свој цветак, јер стиже баш о Ђурђев-дану, па се п зове Ђурђевак. Тај дан кад жене иду да беру травке у нашем се народу зове „Биљани петак“. Жене рано пођу, па се у сумрак врате. Све те лековите биљке п травке метну у један котао хладне воде, ту још мету и коприву, врбе и једно црвено јаје које чувају од ускрса, те то све преноћи на пољу. Сутра, на сам Ђурђев-дан, устаје чељад пре сунца па се том водом умива, а јајетом трљају лице и јагодице да су румени п здрави. Деца се опашу дреном и врбом, да буду здрави као, дрен, а витки и високи као врба, те да постану добри јунаци као св. Ђурђе: после се заките ђурђевком и здравцем да миришу. Јесте лим ви кадгод то радили код ваших Куда Неће добром ђаку тешко бити, да научи и ову песмицу 0 Ђурђеву-дну. ;

„Ишао сам у планину“ —

„Секао сам лесковину,

И донео у наш стан Јер је сутра Бурђев-дан.

Правио сам крсте лаке,

Мање, веће, свакојаке,

И бацао на наш стан —

Јер је сутра Ђурђев-дан.