Učitelj

6

манастира споменућу вам неке, као што су: Сретење, Тројица, Благовештење, Никоља, Јовање и т. д.

И Овчар и Каблар врло су врлетни и каменити тако, да је негде тешко преко њих и пешаку прећи, а коњанику је то чак и немогуће, Наши стари за то су и правили овуда манастире, да не би могли Турци долазити, да им исте поруше, и да их у молитви не узнемирују.

Пре 80 година, када су наши стари били под Турцима, они да би сачували од њихове силе пи зулума своју нејач, као: децу жене, бабе, старце и девојке, често су је крили и остављали као збег по пећинама, шумама и манастирима, који се по Каблару и Овчару налазе.

Кад су Турци 1815. године изашли из Чачка, они су тада заробили српски збег на Овчару, па су нешто побили, нешто собом одвели, а нешто опет у Мораву нагнали, те се подавило. Ту су српске девојке и жене скакале у Мораву, а мајке су опет бадале децу с колевкама у воду, па су и саме за њима скакаде и давиле се само да не буду турске робиње.

Испод Овчара има доста добрих винограда, од којих се добија добро вино, познато под именом: Јеличко вино.

Кад Морава пређе Каблар и Овчар, она текући на исток протиче поред највеће вароши у овом округу, која се зове Чачак. Чачак је ево овде, с десне стране Западне Моваве. Забележићемо је. То је окружна варош рудничког округа. Она се налази у долини моравској. Ту седи старешина округа — окружни начелник и друге власти за округ. Ту се налази начелство, прво-степени суд, пошта и телеграф; гимназија и основне школе; ту је и канцеларија среза трнавског.

Према Чачку с леве стране Мораве, налази се брдо Љубић. Ево да га нацртамо и означимо! То је брдо знатно с тога, што су ту били бојеви између Срба и Турака, Маја месеца, 1815. год.

Да вам укратко о тим бојевима сад испричам.

Кад је турски старешина Скопљак-паша, који је у Београду седео чуо да је Милош Обреновић подигао српски народ против Турака, одмах скупи војску и пошље је да умири и разоружа Србе. Турке је предводио Ћаја-паша. Он са својом војском дође у. Чачак, и ту се улдогори поред Мораве. Уз пут је свуда палио, пљачкао и робио, страшећи с тим Србе. Срби се ушанче и утврде према Турцима на брду Љубићу. Отпочну се тући. Једнога дана Турци пређу Мораву и заузму један српски шанац; који је био до Мораве. Срби се преплаше и почну оступати. Турци нападну и на други шанац, у коме је био заповедник над топовима Танаско Рајић. Јунак Рајић, није се ни мало Турака страшио, ного је храбрећи и соколећи Србе, да не бегају, дотле из топова пуцао и Турке секао, док пи њега Турци нису погубили. Тако је Рајић јуначки погинуо. После тода, Срби се прикупе и охрабре, сложно ударе и претерају Турке преко Мораве. Једног дана Ћаја-паша стано викати: „Море рајо, предај се, не гини лудо,! Тада један Србин, који се звао Васо Книћанин, и