Učitelj

ЗАБАВА и ома 449

АИК првак АРА Ин Ба На ИН А АИ РВ ЕН

долазио тачно у осам сати, те сам држала да се хоће да избегне играње с децом, без надзора, јер је врло несташан. Хтела сам пак да «стара мајка сазна да, је то задоцњавање незгодно. Међу тим видела сам и на деци сваки дан, да су очекивала: шта ћу ја чинити на то, што Стојан задоцњава и без питања иде на место. Пошто сам оним питањем показала деци, да нисам пристрасна, — они су му јамачно после и сами казали да не иде на место кад одоцни, а можда је то увидео и сам. Даде ми се прилика да сазнам како Стојанова стара, мајка баш га и опомиње да иде на време у школу, и како га једва око 8 часова дигну из постеље. Рачунала сам да треба за сад да та поштедим од тога да пред децом или на само обелоданим његову лао. Џо некад треба штедити децу 04 мучниг осећања па чак и кад су крива. — На послетку хтела сам да се () том код куће са Стојаном расправља, из више узрока; по с тога сам само поручила кући да га раније шаљу. Одмах после овога Стојан је до краја године долазио на време. Тако је дакле порука и обавештење са родитељима највшше вредила.

А ево како је п са Светоликом било; само у вези с неколико још других мана његових родитеља, којима су они сметали настави.

Мати (више него отац) хтела је да њен Светолик буде добар ђак а да задржи и слободу и навике -кућевне у школи: да његове ђачке дужности онако врши како то она разуме — хоће; па ако наставник „пдквари“ који пут тај њен поредак, знала је она доћи у школу да то извиди и поправи. Или, ако јој сасвим јасно буде да не ваља оно како је удесила или како је испало, послаће по коју киФлу „за споразум“. Тако је она често доходила и пређашњој учитељици Светоликовој; која је можда трпела све то по својој тихости. Мати Светоликова је добијала од мене свакојаке поруке и обавештења учтива и озбиљна. Једанпут, у почетку, пратила је била ћерку да води Светолика кући баш за то, што је остао у затвору! Али ја сам била у школи и замерила сам томе поступку те је она сама сутра дан дошла да се правда, м то тиме, што је отац хтео; требао му, вели Светолик баш у оно доба, а они су му то још изјутра наговестили били.

Њезин надзор пад његовим учењем (и односима с друговима) био је пристрасан п кратковид, а каткад и забаван у својој простоти. Једна најмања ситница за пример: Светолик је нестрпељив и немаран кад пише пропис, за то је увек добивао поред потребних упустава, и уобичајене, мање оцене. Једанпут не хтедох ни да „пребележим“ (већ и ради тога што је после садржаја додао: гај гај, госпођице молимо те петицу ми дај). А сутра ће ми његов друг рећи:

— Молим госпо'ице, Светолик Чех ударио сам петицу на онај пропис што му нисте шћели пребиљежити, а његова мајка каже: Фала богу вад она и моме Светолику даде једаред петицу.

Мој Светолик дође једног јутра са још два друга у девет часова.

Играли су на некој дечијој куглани коју му отац беше тог јутра направио