Učitelj

454. ЗАБАВА И ПОУКА

"заузима све време маломе ђаку. Таквих се родитеља обично п не тиче што наставник трпи сметње отуда. На селу ће ђак истерати стоку на пашу, или им положити храну, напојити; у вароши ће отићи „у чаршију“ па у школу — кад стигне. Јолш се деца задоцњавају играјући се; или путем, на улици, или каквим необичним догађајем, или чиме било што њих врло занима; и ми радећи задатке код куће особито ако их у вече "не израде бар само с тога што деца рано лежу; или кад их забораве израдити, или кад их раде пред полазак у школу и т.д.

Није потребно истицати у овој белешци колико греши учитељ који -не пази на задоцњавање ђачко, било да то чини из нехатности, било из незнања или неумења,

Најлешше и најпоузданије ће их одучити ако сам долази у школу најтачније и почиње предавања тачно у одређено време. Врло лепу слику "такве тачности имамо у животопису Дим. Поповића из Сомбора у „Поменику“ Милићевићевом.

И кад бива да родитељи потпомажу задоцњавање, — те за ту,и и ону децу, које, 6 јез изузетка мора бити скоро у свакој школи као задоцљњивача : наставник ће сам, по својој досетљивости и заузимљивости, наћи начина да их од тога одучи.

Добро би било, кад би и други учитељи, по своме искуству и ме"еним приликама, забележили: што би се још могло или требало учинити "па да стане на пут честом закашњавању деце од школе, и сигурно „је, да би се тиме постигла знатна корист, у погледу основне наставе и васпитања,

Бељина, 1898.

Косара Цветковићева учитељица.

Несавестан родитељ. Чим је школски одбор свршио упис нових ђака у школу известио сам, преко општинског суда, њихове родитеље, „да би их на време упутили у школу.

Једног дана дође један човек код мене и рече ми: „ти ми тражиш, "т. учитељу, дете у школу. Ја сам дошао да ти јавим да моје дете не

може да учи школу“. А зашто не може2 упитах га ја. — „Болесно је "много; мало је живо“! — А од чега болује 2 — Није за казивање! — Што "брате, кажи слободно. — „Ама знаш, има ону „падајућу болест“ далеко

била од тебе, па се још и „зграњује“ па ето дођох, да те молим да га испишеш из школе“. Ја га још запитах, од кад му је дете болесно, та он ми рече: да се тако родило“! Приметивши, из његовог говора, да, 'он „обилази истину“ и да е тим хоће да ослободи дете од школовања, рекох му: да иде кући и да доведе дете у школу, па да се види је ли оно болесно или није, а на такав начин оно се не може исписати из школе. Он ће ми на то рећи: „Господине, сво село зна да је оно болесно,