Učitelj

460 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Светозара Марковића целокупна дела. Свеска:: УП. Београд. 18598. Издање Књижаре Љ. Јоксимовића. Цена 1 дин.

Марковић Светозар јесте до сада најзнаменитија, појава у исгорији српске цивилизације. Он је створио големи преврат у нашем мишљењу и нашим политичким појмовима, желећи да исте упути на што. напреднији и реалнији пут. Рушећи својом опсежном и објективном. критиком све друштвене, економске и умне наше заблуде и предања, он је оружан искуством и дубоком научном спремом поравњивао. својим делима и списима темељ стварању новог живота у нас. Велики његов. рад огледа се у целокупним му делима, од којих је до сада изашло 8 књига Списи његови су већином политичко-економске садржине и доиста је права штета, што тако прогресиван и плодан мислилац кад. Светозар није имао још дана, те да обрати пепосредну пажњу и нашем. домаћем, школском и друштвеном васпитању, у чему би такође голему. револуцију учинио. Нас се васпитача у ужем смислу тиче за сада седма свеска Светозаревих дела: у којој су објављени чланци и писма која се баве школом и васпитањем.

У свесци седмој има 5 писама на 95 страна која су педагошке садржине. Упућена су, колико смо могли закључити двема учитељицама,, које су биле личне и начелне пријатељице Светозареве. У првом писму изјављује писац, да није изучавао педагогију и упућује пријатељице, да читају историју педагогије. И ако је писац искрено признао своју неподобност за педагогију, опет често мислећи о васпитању, он даје прилично подесне одредбе васпитних задаћа. Њему је циљ школског образовања: стварање карактера и давање позитивних знања ученику. Види се из овога, да је научна и права задаћа васпитања окрњена с тшичевога гледишта, јер је он одбацио две подједнако важне задаће васпитања: хигијенско и ететичко, а без ових се образован човек замислити. не може. Но овако схватање пишчево слаже се с његовим политичкодруштвеним начелима, по којима друштву треба моралних карактера. за развијање опште љубави, и научно образованих људи за правилно појимање света и за општу равноправност и рад. И доцније тврђење пишчево, да данас школа у недостатку морала и карактера у друштву мора утицати на морал, погрешно је и са психолошке и педагошке: стране ако се ту под утицањем сматра образовање. Кристалисање морала и карактера зависи већином од спољних утицаја, а нарочито су им услови: друштво и слободан рад. Свега тога има највише ван школе, а школа доиста мора један, али мали део тога посла, узети на се, али. никад у толикој мери она не може исто вршити, јер су и сами школски. грађани зависни у свему.

У другом писму, писац се веома ошширно бави о питању; у ком. односу стоји образовање и телесни рад. Писац као' велики поборник опште „организације рада“ најволео се у овоме своме највећем педатошком писму задржати на својој омиљеној теми. Погледи његови на,