Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 461

"ту ствар веома су правилни. Он обара мишљење да школа треба да «спрема за извесну струку, и поставља начело: „да школа треба да раз„вије у детету способнест и вољу за рад, а у самом друштву оно треба да нађе примену својих способности и да се навикне радити“. Као што "се види ово начело потпуно је идентично са начелом нееске академије, која се увела у школе „ручни рад“ или „слојд“.

Писац се даље бави питањем: може ли школа да васпита човека у сва тпи правца, која је он поставио. За првобитно телесно васпитање, тражи он, под условом измене друштвеног устројства, нарочите "заводе (ваљда: конвиктег), а породица и школа у томе немају места, „Доцније кад дете може да се бави производним радом, ступа оно у друштвене радионице, те уз Физичко развиће, мора оно да се навикава на рад. Писац је и у другим својим списима развио мишљење, да васпитање деце мора да узме на себе друштво, јер га оно мора сепремити за свој рачун, док би га породица и ужи круг спремали за своје себичне интересе. Из овога изгледа, да се оће детету да пружи велика друштвена заједница, којој би он своју синовљу љубав посветио, а не само цуском кругу родитељском. И ми смо мишљења да би овакво друштвено васпитање било боље, јер „више очију, више и виде“, те би и васпитање савршеније било. Но овакво васпитање морало би се подићи на развалама друштвених и личних сувремених навика, на ошштој слози и једнакости....

Писац изриче, да је главни школин задатак — умни развитак и "то емпиричком методом, а спрема за рад и морално образовање њој су више споредна ствар. Најзад у нашу народну школу долазе већином деца, која се код куће баве земљорадњом и осталим производним пословима, те би онда школска организација рада више требала за школе у већим варошима, иначе би школа требала да само обрати већу пажњу на храну, стан, одело и чистоћу ученика.

„

Ради чистоће морала и његовог развића и крепкости потребно је најпажљивије избегавати свако полно издвајање и дражење, јер оно чзнурава и развраћа и пре времена упропашћује све васпитне тековине. С тога, мисли писац, да учење треба да буде заједничко код мушкиња ч женскиња а не одвојено, да рано развијање „стида“ и обрађање пажње на дечије шале може да задржи дечје мишљење баш на ономе, што се отклања п брани, те да се баш тиме и његов полни нагон брзо развије. За то је потребно одраслијој деци саошштавати и природне законе полне, (да не буде погрешног) тако да се она с њима упознаду као са једном природном појавом, а не да о њима Фантазирају и у тајности им се посвећују. У другу страну моралног образовања меће Светозар: алтру„јизам, т. ј. љубав према ближњем. Донста би требала да буде највећа задаћа школина развијање узајамне љубави, која би била основ сваком напретку и срећи.