Učitelj

462 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У последњем свом пиему, пиеац говори о једној ствари школској. и о њој разлаже тако, да заслужује пажње, јер колико нам се чини, ова ствар није никад претресана у нашим педагошким листовима. Та је ствар: деоба ученика на разреде. Светозар доказује погретност поделе по разредима, јер су у једном разреду ђаци врло разноврсних подобности, често и година и других услова, Између 50—60 ђака у једном. разреду има их 0—6 одличних. Је ли право пуштати, да уз добре превлаче се кроз школу рђави ученици п за љубав неколико најтупљих, да учитељ губи време и рад око већег броја ученика средње бистрине. Излази то, да би требало познавати моћи свакога ђака и према томе: удешавати начин и количину знања, које му се даје. А да ли то може да уради један учитељ са 50 ђака и у школи подељеној на разреде. Тако резонпра писац о питању, које је истакао. Он предлаже у место тога неки начин, на који се учи у највишим стручним школама, т ј. уредити план предмета и њихов обим, па оставити, да ђак учи по једну трупу, за време, које му буде довољно, да је изучи. Уз овај, допада му се и начин узајамне обуке (Бел-Ланкастров), где спремнији и старији. ученици обучавају млађе и слабије, те тиме одмењују учитеља, који води надзор, задаје пи спрема послове. Пиецу се чини овакав. начин оправдан и с тога, што начин и језик којим ће се старији ученици обраћати млађима, јесте куд и камо појмљивији за слабог ученика, јер су приближних година. У вишим разредима може бити класа (разреда). Али. школе, које дају ошшто образовање не треба да имају разреда, већ доцније — стручне школе. Светозар признаје да ово начело безразредних. школа, јесте нека наставна „анархија“, и да му је ова ствар врло замршена, да не зна како би је расправио, али ипак остаје при томе, да. је ово начело „анархије“ истинито.

Ми смо мишљења да су горње пишчеве зебње неосноване с тога, што нова настава, која се развија на психолошко-педагошком основу, мора уз прилично мален програм лака бити за, ученике средњих и бољих подобности, те би учитељ још имао мало више посла са лошијим ученицима. У осталом, ти тупи ученици имају природну наслеђеност на, рђаво памћење, на слабо схватање, да је тешко то отклонити све до година зрелости. Најзад ни човечије моћи не могу бити изједначене. васпитањем, те онда остаје слабијим ђацима, да не могући даље напредовати, морају се одати занатским пословима, који ће им бити врло подесни, и у којима баш они могу доћи до извесног савршенства....

Ето, те је педагошке ствари дохватио Светозар у својим писмима, Ствари су те замашног значаја и нема сумње, да пишчева пажња није била заузета пословима друге врсте, показао би он и овде богаство свога размишљања, основанога на разлозима стварним и животним.

И целокупна збирка радова пшшчевих, политичко-економеке садржине, као и исцрпна и зрела критика његова дају нам прилике, да пу њима потражимо одељке п тачке, чисто васпштне садржине, а њих ће