Učitelj

366 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

Уз већ напоменуте недостатке у предавању претходнога дела, овде придолази још и један крупан нови недостатак. Не само да се и овде у млогим школама уче голе речи на памет. без икака разумевања и престава, но се млого протурају и нетачна ни неистинита тумачења природних појава, те уз методичке долазе и млоге стварне погрешке. Ово је особито уочљиво у оним школама, где раде учитељице.

Ево примера на испитима дословно записаних :

Роса постаје, кад се пара охлади и претвори у капљице, па капљице те падају из неба на траву, и то је роса.

Јесте ли ви тако предавали, питах учитељицу. Јесам одговара она чисто зачуђено: зашто ли је ја то питам.

Да, опита никаких није било и да учитељица није хтела или није умела да се при објашњавању ове појаве позове бар на оне опите, што су их деца и нехотице правила или посматрала, то се види из сваке речи и у питањима и у одговорима. А и сама учитељица признаје, да то никад није радила, и да јој нико ништа до сад није приметио

У другој школи ђацима је предавано и они овако говоре о воденој пари: „водена пара постаје кад се угреје вода, па се направе мехурићи они у води, и то је водена пара“. Дословно овако ђак говори и учитељица каже „врло добро“. Неколико ђака то исто понављају потпуно истим речима. На примедбу моју после испита, учитељица каже: „ја сам истина мало лепше објаснила, да водена пара постаје из оних метурића у загрејаној води“. — Дакле она налази, да је погрешка што ђаци нису баш тако казали

Исто тако стоји у млогим школама и с познавањем природних предмета из околине Нити ту има посматрања, ни сравњивања, сличавања и разликовања, ни веџбања у говорењу ни веџбања у мишљењу. Већином је све то сведено на оно стереотипно набрајање појединих делова неких животиња и биљака, без икаких јасних престава, без икаке везе и узрочног објашњења. Па и ту нема ничега више, но што су деца донела у школу од своје куће. Понегде су још ђаци оним страшним бубањем на памет, без разумевања, толико збуњени и свикнути на говор без мишљења, да на исциту падају невероватне бесмислице, које вршњаци тих ђака, који не иду у школу, никад неће учинити нити чине. Нису млого ретке школе, у којима, при испиту из овога предмета, падају оваки одговори: „род је по облику шљива“ — „Њива се оре влачењем“ — „Зимски су занати снег.“ итд. итд. Чест, је готово немогуће ђака одвојити од таке једне бесмислице: тако мало он мисли кад и шта говори.