Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 362

које га, ма и приближно како ваља предају Ако би когод судио по њиховим оценама, те помислио да је ово претерано, ја га молим нека разбере: колико је пута учитељица П. р у његовом месту изашла ван школе и радила е ђацима. А већ сви читаоци знаће, да се овај предмет, особито упознавање земљишт , не може другим путем ни учити ни научити, сем посматрањем самога земљишта Ја знам школа, у којима учитељица П. р ни један једити нут не изађе преко целе године ван школе са својим ученицима ради упознавања околине. Ни мало боље не раде ни оне, које се једанпут или два прошетају са својим ђацима, без одређенога плана и циља, те проговоре с њима на улици или у пољу по неколико речи о нечему, што им у оном тренутку падне на ум, А. зашто је овако банг код а

Највише с тога, што код млогих међу њима фреовлађују навике ц погледи на рад потпуно оријенталско-аристократски. Млоге тако раде само се тога, што ве просто етиде рада: зазорно им поћи кроз варош са својим ученицима, застајати по улицама и објашњавати што ђаци треба да запазе и науче. Млоге сматрају то као нешто, што ће њихово госпоство да омаловажи и понизи. Овако накарадно образовање мотло је ухватити корена само у једној земљи, где се је угњездила # збратимила запалњачка им тразна спољашњост т мода са источњачком лењошћу и „рататлужом“.

„Важност рада расте упоредо с културом, са здравом образованошћу. Што је народ необразованији то мање цени рад, више га се либи и стиди. И обратно. Тако вам је и код појединаца. Цењење рада и приљежање, то су прве одлике културнога човека, али један, између најважнијих 507 друштвени напредак...“

"ако предаје знаменити професор „Националне Економије“ на лајпцишком универзитету, Рошер. МИ тако данас сматра цео истински образовани свет.

Остало нам ее из тога већ и само каже, те не треба даљег разлагања.

Да видимо сад како се предаје А део овога предмета, а то је:

2) Познавање предмета и појава у месту и околини. — И ако се у „Програму“ нарочито наглашује посматрање и истиче на прво место, као неизоставан услов за веџбања у исказивању, говорењу, и мишљењу, ипак се и овај део предаје, као и претходни, па често још оцепљен од оне природне везе ес првим.