Učitelj

ода МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

Већ тиме је јасно речено, да ученици неће упознавати место и околину своју ни по рељевним, ни по нацртаним картама, но да ће то чинити једино посматрањем, а карте, и једне и друге, биће само слике, престава, које ву посматрањем добили: најпре ће доб»ти посматрањем представу о једном птарчету земљишта своје околине, па ће је насликати, Тт ј. преставити пластички ишли дртама. Тиме ће научити да цртају таке корте тт, 4% по њима стварају треставе о земљишту и другим географским предметима, које не могу чулима приметити, посматрати.

Срестава, материјала за пластичко престављање има свуда, Ако нема шловаче, добра је и свака друга земља. А. ако ученици могу доцније набавити гипса или кита, те да направе по једну рељевну карту целе околине сваки за себе, или сви заједнички „једну, то ће још боље бити.

Али деца ће се прљати2 Да бог ме да оће. И то је баш „добро. Нигде лепше прилике, да се у ученика развије чистоћа но овде. Школа и не сме васпитавати салонске Фићфириће и даме, које се плаше кориснога рада за то, што могу упрљати хаљину или руке, но, на против, она мора сматрати као један од најважнији својиг задатака, да у ученика развије ону основну врлину сваке културе, напретка и морала, а то је уважавање рада и рад. Али навикавајући учеснике да раде, и да се не либе никаквог корисног и поштеног рада, ми ћемо их навикавати и на одржавање чистоће. И тек кад ученик ради, и опет се чисто држи. можемо рећи да је у њега развијено осећање за чистоћу; да му је чистоћа пријатна, а нечистоћа непријатна, те се од ове увек чува и брани. Јер, као год што ве једноме богаташу, који у свему изобиљује, и ако можда целога живота није ништа зарадио, но може урачунати у како поштење доброту или врлину, што не краде, тако исто не може се рећи ни за ону „даму“, којој је све занимање и рад у Француском „језику и евирању, да је у ње развијено осећање чистоће зато, што су јој хаљине и неокречене руке исто онако свакад чисте и беле, као и окречени образ. За таку чистоћу не треба никака, васпитања; њу ствара и развија сама лењост и одвратност према "корисном раду, која тако корисно успева у српским богатијим кућама, да јој и пунокрвни оријенталац, а и италијански ла"зарон мора свесрдно позавидети.

Зато „прљање“ не сме бити разлог да се пренебрегне пла-

'стичко предавање, а земље је бог дао свуда доста, те је то могуће вршити у свакој школи. Е

Али и то се мора радити смишљено, с планом и неким редом.