Učitelj

848 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

Ништа се, дакле, из „Познавање места и околине“ не учи у шхоли, ни по сликама, ни по причама, ни по пластичким ни по нацртаним картама но све у срмроди, птшољу, бвосматранем У школи се само ученици веџбају да тим путем стечено знање лепо и правилно исказују, и да га престављају, сликају оне преставе, које су посматрањем околине добили. Према овоме лако је оценити, колико има вредности ако се учитељ-ица 2—8 пута прошета се ђацима кроз варош преко целе године, и колико "има ризумевања своги посла кад таки тврде, да су овај предмет у свему предавали по методичким захтевима и очигљедно као што је случај на врло млогим местим“. да тако учење потребно је, да се често и млого пута излази са ученицима ван школе. Али није вамо то довољно за успешан рад, но треба при томе пазити н. сов прилике од којим заошси јасно схваћање ш добро цимћење Јер ако се на ово не пази, неће бити повољна успеха ни наблизу, па макар учитељ радио "најметодичније, и макар сваки дан правио таке излете.

Тако. треба пазити, да се ученици чешће одмарају и да не буду гладни: заморени и гладни нити могу да посматрају ни да запазе посматрано, нити да га запамте. Не узимати једнога дана млого: довољно ће бити једна покраћа улица, ако у њој нема млого важнијих зграда и ·-за прве излете) радионица, и трговина. За дуже улице, каких има у Београду, потребно ће битп 2—8, па и више, дана, особито за прве, где ће први пут ученици посматрати млоге различне радионице и важније зграде.

Боље је да таки излети буду с прекидима: после свакога, а особито, кад се сврши једна читава улица, ђаци у школи престављају, разговарају се и веџбају у исказивању и утврђују посматрано, и раде неко време друге послове, предмете. Тако ће бити промене, која свакид освежава а неће се ни други предмети прекидати. Из истога разлога добро је, да оваки излети буду одмах после рачуна, и да се после њих опет предаје рачун. И за дух то ће бити једна пријатна промена и освежавање.

Радећи оваке, како је напред изложено, ученици ће, упознавајући најближу околину, погранично земљиште своје школе, градити и рељевну и нацртану карту тога земљишта. И док упознаду место своје. дотле ће већ имати обе те карте свога места готове. ИМ те карте биће слике оних шрестава о земљишту, које су ђаци посматрањем добили. И само таке карте имају вредности, и само таким картама ученици ће научити, да доцније стварају преставе, по самим картама, о неком даљем земљишту, које не могу посматрати. Ако се друкче упознаје место и око-