Učitelj

380 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

то ученици сравњавати и оцењивати, а учитељ ће само руководити, помагати и исправљати.

Од првог до последњег часа из овога предмета, учитељ ће свакад имати на уму, да није циљ „Познавања места и околине“ да ученици добијају само голу пластику и конфигурацију земљишта, но да с тим упоредо мора ићи и упознавање целога живота и свију појава на томе земљишту и у свези с овим. Зато. се неће учити најпре само земљишнте па онда радње, појаве и предмети на њему, но све упоредо: упознавајући једно по једно. парче земљишта ученици ће посматрати и упознавати и предмете ч радње и појаве и људски живот на дотичном парчету земље.

Тако, на пр. чим први пут изађе из школе (у велу) или из вароши, после упознавања улица, наићи ће на ливаду и њиве, ни на раднике у њима. 'Ту ће застати с ученицима, те посматрати шта људи раде, и о томе ће се поразговарати с њима: шта је овог ко су ти људи 2 шта они раде2 како 2 чиме зашто г Добро је да и сами радници попричају ђацима: шта, како, кад, зашто итд. ту раде. Ту ће видети и шта је поље. Учитељ ће им екреснути пажњу и на животиње, дрвета, усеве, изглед, поља, нагиб земљишта, положај и удаљење према ок лном познатом земљишту и према школи итд. Разуме се, он ће им, као и пре, само екретати пажњу шта треба да посматрају, а они ће сами посматрати и њему на питања казивати. Одмах ту ученици ће поредити примећено са оним што су раније научвли: величину поља, стрменост, животиње и биљке на њему, удаљење и положај према школи и т. д. И то ће се тако шесто радити у сваком годишњем времену по неколико пута. А сваки пут ученици ће и у пољу и кад се врате у школу описивати свој лут, и еве оно, што су приметили, и престављаће земљиште онако, како су радиљи при упознавању пограничног земљишта са школом. Сваки пут ће им учитељ скретати пажњу да запазе, а да опишу еве промене, које бивају у пољу у сваком годишњем времену н да то сравне с изгледом поља, како је оно било у претходном годишњем времену, и то све у самом пољу.

На тај ће начин паши ученици олако и забављајући се научити не само пластику и конфигурацију земљишта, но цео живот и све промене на њему. И само тада ученици неће изговарати само празне речи, кад говоре о годишњим временима, о радовима у пољу лети, у јесен итд. као што је у млогим школама сад, но ће при говору о томе замишљати, престављати, све оне разноврсне промене у природи и људском животу, које у сваком годишњем времену бивају.

Ретка је школа, поред које неће бити какав повећи поток или речица. Учитељ, дакле, добија згоду да говори о обалама,