Učitelj
882 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ
И о овоме се, дакле, предаје у вези с упознавањем земљишта, појава и предмета на њему. И за ово треба нарочитих. излета с ђацима И ово се учи ван школских клупа и дворишта. Да се сад не ради у млогим школама како, и да се еве то буба за клупом, и ако нема десетак минута до споменика, како га ни класички Грци и Римљани нису оставили, и коме се цео свет са страхопоштовањем и данас диви — то ће вам
умети казати и млоги ђачић, који је свршино П р. у — Нишу. |
Има ђака у Нишу, који су евршили П р. и све причали о.
Ђелекули и на испиту, а нису је никад видели и ако она од
њихове школе није удаљена десетак минута!!! Али опет зато дотични наставник-ица никад зато не добија тројку, но 4 или 5! Нису претерано „етроги“ ревизори, но „добри“ људи, па мора тако бити.“
Ф
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
ТОЈИРОЈЕВА ПЕДАГОГИЈА
од Габр. Конпереа.
—>Ф—
Нашој нублици познат је велики руски романописац, Лав Толстој, „у неколико као и педагог. У „ЈУчитељу“ од 1892. год. изашао је превод једног Толстојевог чланка: Школа у Јасној Пољани, тде су изнесени многи особити. педагошки назори овога писца. ЈУ студијама о настави ц васпитању“) познатог Француског школског радника Конпејреа (бађе Сошрауте) нашштампан је један подужи чланак као оцена Толстојевих педагошких начела, изневених не само. у поменутом Толстојевом чланку, већ, и у другим његовим списама Држали смо, да ће бити умесно саопштити овај чланак и нашим читаоцима, :
Педагогија Лава Толстоја“) управо је одрицање педагогије, нека, врста педагошког нихилизма. Није ми познат миелилац, кеји се 6 оваком смелошћу стао бунити противу примљених _њења и противу данашњих. школских установа. (С неком врстом дивље радости руши овај велики руски романсијер камен по камен све просветне зграде, коју су време и искуство саградили. Под видом, да воли народ искрено, заносећи 66. обманом, да су народни нагони непогрешни, и да тек народ, руковођен.
провиђењем, зна, шта му личи и какво му име треба; 'олстој грми.
7) Ебпдез ки: Тепзејететепе еб пот 16дпсаћоп раг Саљђг. Соларауге, Рагја. Н' сћеће 1891.
2) Види дела: Слобода у школи од грофа Л. Толетоја, у које иде у Рранцуском шадању и предговор Мишел-Бреада, даље: Напредак просвете у Р; сији од Л Толстоја. У реада,, 7: 7 9: 09), Д, Ј
мом