Učitelj

888 ТОЛСТОЈЕВА ПЕДАГОГИЈА

су смешни. Доиста мржња према регуди, према једноликом закону заводе овог руског реформатора врло далеко; и човек се с чуђењем шта, какве би могле бити ове сеоске школе, поверене непознатим, отпуштеним војницима, према томе дакле остављене и изложене свима случајностима, готове, да падну у незнање пили неморалност! Док се село зове Јаснаја Пољана, док је путник и импровизирани учитељ — Толетој, све ће још ићп добро. Али колико ће се пута десити овај срећни случај» И под изговором, да се доскочи злу једне угњетачке цивилизације, зар се тиме не би пало у варварство, повраћајући се, односно избора учитеља, ћудима неуких сељака, неоснованим претензијама молилаца,

који немају никакве доказе способности2 Али Толстој не уступа. Он хоће „јевтине наставнике“, п с тога предлаже, да се у самој школи

спреме неколики ученици по избору за будуће учитеље Према томе, не треба више оваког учитељског епремања, не треба испита, не треба до-

каза о спреми; нарочито не треба више јединства, ни заједничких ре-.

гула и прописа у уређењу школе, Сваки учитељ предаваће по свом нахођењу : или, боље, по вољи ученичких родитеља, која би заменила сваки општи закон, а коју би ми назвали каприсом, ћудљивошћу, ако т.ј. непогреши народ. Узвишени и суверени народ, како га назива Толстој, може имати ћуди и каприса. Сем тога, такав учитељ не би предавао целу годину: народ захтева, да се настава врши зими. Зима је, истина, дуга у Русији; траје најмање седам месеци. Него, то је врло добро за школу: кад би зима била краћа, кад би трајала само три месеца, морало "би се школовање свести само на три месеца !

Право рећи, Толстој је незадовољник, и ма да задовољници могу много научити од незадовољних, ми не мислимо, да ће ове његове педагошке сањарије моћи задобити више успеха у Француској, него што су га имаде у Русији. Њега не задовољава ништа од оног, што види "око себе. О учитељици он би рекао, да је „чудовиште, које учи, да је све људско савршенство у начину поздрављања, у ношењу укрућене _јаке и у брбљању на Француском језику“ — „У среским школама (више "основне шзоле) у велико се продужава привикавање лењетвовању, лукавству, притворности и Физичком слабљењу — махне које започињу „још у сеоским школама “ — „У гимназијама, поред знања без могућне примене, грађански или чиновнички племићски син, научи још, како се праве дугови, како се вара, како се преваром и лукавством мами од "родитеља новац а добије и многе друге особине, које се доцније на универзитегу потпуно развију.“ Универзитет је по Толстоју усредеређење свих зала и свих школских порока.

Универзитетски ђак разликовао би се допета само по томе од гимзназисте, што он има, још више порока и блеђе образе.

Донекле, у нечему као да су Толстојеве критике оправдане. Руски Ђак н. пр. не креће се у атмосфери слободе; па ни његови професори

нису свагда благонаклони. У последње доба, он је добио право „да може