Učitelj

394. ТЕЛЕСНА ВЕЖБАЊА

моћно тело слаби душу, и да тело што је слабије, то више оно влада, а што је снажније то се више духу покорава. Он указује на то, што дечко сам подједнако вежба и тело и дух, и сматра да треба тежити томе, да се ум Философа сједини са снагом атлета. Веома је интересно Русовљево разлагање, како је, ради образовања карактера, неопходно погребно упоредо развијати и тело и дух. Васпитање Емила у неколико опомиње на. Гаргантуа, али Емил све учи не из књиге већ из искуства, и његов се развитак врши без икаква обзира на обичаје, навике 'и ауторитете, већ једино према личним склоностима и потребама. Такав васпитни тип, и поред његових добрих страна. очевидно је само једна теоријска апстракција.

Не гледећи на то, што су педагошки ауторитети давно указивали на неопходност телесних вежбања у школи, у ствари ми их видимо у већој мери примењена први пут на крају ХУШ. века у немачким школама, које су се звале „Филантропини.“ У осталом, ово вреди само за континент. Што се тиче Инглеске, тамо је васшштање још од самог почетка ударило другим бољим путем, и на Физичко образовање увек је обраћана достојна пажња.

Први је „Филантротин“ био основан 1714. год. у Десау-у. Руковао је њиме Базедов познати педагог и писац прве хрестоматије. Предавања телесних вежбања руководио је Фит, кога сматрају као једног од основалаца немачке гимнастике.

Време је у Филантропину било распоређено овако: ' часова на спавање, 5 часова на учење (умна занимања) а остало време на облачење, храну и забаву. Телесна су вежбања била ова: играње Фехто"вање, јахање, скакање, пењање, ходење по брвну, игре с мачем, крокет, окретање на коњу.

Фит сматра да је цељ телесних вежбања: кретање у разним облицима оних сила, које служе за образовање и усавршавање тела. Сва вежбања он дели на гимнастичка п ритерска. У прва долазе: трчање, скакање, бацање камена, пливање; у ред других спадају: игре, Фехтовање. јахање. Гимнастичка су вежбања проста и сложена. Проста се састоје у кретању појединим деловима тела: главом, рукама, ногама, трупом; сложена пак у истовременом кретању разним деловима тела. На тај начин, у грубој Форми, уводи се анатомска основа кретања. Вежбања с теретом деле се на таква, код којих се покрети предају вањским вредметима (бацање камена, пренос тежине, вучење и др.) и на таква, где као терет служи само наше тело (ходање, трчање, скакање, пузање и пливање )

Фит верно описује корист од телесних вежбања. Он говори, да та вежбања чувају здравље, увеличавају мишићну снагу, припомажу ра-