Učitelj

398 ТЕЛЕСНА ВЕЖБАЊА

По гимнастику је значајна била радња познатог немачког патриота Јана (1778—1852). Њега сматрају за оснивача немачке националне гимнастичке „Титпеп“. Из малена развијен телесно, добар пливач и пешак, он је, благодарећи епоси у којој је живео и радио, везао гимнастику 6 осећањем патпиотским. Као цељ је,ставио развитак снаге и умешност, и тежио је да то постигне помоћу многих вежбања. Да би у народу пробудио вољу к телесним вежбањима, он је организовао вежбања у маси, где је по неки пут учествовало до 2000 лица. Он је оснивао гимнастичка, друштва и скупове, чији учесници — турнери често ву се јављали као добровољци за време рата. У томе је сам Јан предњачио, Гимнастичка вежбања вршена су у многим варошима на пијацама; и често су, за спомен одржаних победа, одређивани гимнастички празници. Правац је тај прелазио у крајност и изазивао је негодовање, због свог утицаја на нарави у смислу томе, да исте огрубе и постану суровије. Сам Јан час је био гоњен, час је био предмет општих овација и награда.

Незадовољан системом Фита и Гуте-Мутса, Јан је у гимнастику увео нове апарате, од којих су најомиљенији били паралелни брусови и хоризонтална мотка. У вежбањима је преовлађивало играње по ужету, а трчање, борба и бацање камена остали су у засенку. И до сада у немачкој гимнастици има много вежбања на два поменута непокретна, апарата, и при том кретања достижу велику сложеност, због чега је нужно велико напрезање и пригоднија су за човека савећ развијеним костуром и мишићима, но да све то развијају, и то се подједнако односи како на снагу, тако и на окретност. Примена система Јановог у школи много је. оспоравана, и једно време сматрали су паралелне брусове као шкодљив и штетан апарат. Ипак специјална комисија за расправу тог питања, у којој су били професори, решила је да правилна вежбања, на паралелним брусовима, удешеним за личности које на њима раде, не шкоде већ су и корисна, снажећи мишиће и живце, и ширећи прса. Ма како било е тим али оно, што је добро за развијеног, није добро за оног што се развија, и ма да има истине у речима Дибоа-Рајмонда: „разумно је све што тело може, и оно само треба да ограничи своје радње,“ — ипак ми ради остварења цељи физичког развитка имамо друге методе сем „Тигпеп“, а организација образовања, слично свестраном кретању поједине. личности, треба да се усавршује и тежи томе, да за кратко време да најсвестраније обрезовање За извесни узраст добри су и брусови, али. за други ако нису шкодљиви. а оно су мало корисни, међутим време не чека. а

И тако може се узети, да систем Јана није за школу подобан.

Као радник на гимнастици, али у другом правцу, јавља се 4. Шпис (1810—18258) у Швајцарској. Оставив на страну све што је тешко и мучно, он је обратио пажњу на разраду елементарних кретања, и на методику вежбања. Ма да је познати педагог Песталоције (1146—18271), већ нагласио тај права, ади он је остао неразраћен.