Učitelj

ПАМЋЕЊЕИ ФАНТАЗИЈА

психолошко-педатошка, расправа, ПО Д-РУ ЕМИЛУ ХАНАКУ

НАПИСАО Јов. Јанко Кнежевић

—2><>—

Шта је памћење и на чему се оснива2

Памћење је чисто унутарња радња, односно репродукција непромењених престава т, ] онакових, какове смо их примили, Памћење се оснива ла. физиолошком процесу: на истраживању спроводница, (спроводних путева, Казетп), које одводе преставе у одређене мождане ћелијице (2еПеп). За време одвађања престава збивају се неке промене у спроводницама и ћелијицама. Сама промена, је констатована, али није још констатовано: да л' је та промена хемијска или механичка т, ј, да л' се одводнице и ћелијице сасвим мењају или само по облику, да л' су механички час мање, час веће, час дуже, час шире.

Да се обави претходни рад памћења т. ј. Физиолошки процес, то морају одводпи живци (нерви) и мождане ћелијице да буду крвљу инервирате (крвљу снабдевене) по Физиолошком закону: као што је за сваки покрет нужна инервација милимћа, (шивешав), тако је и за памћење нужна, инервација живаца. |

Памћење је веома. важно по човека, по људство. Без памћења не би се могли развијати, не би имали прошлости, не би имали основа, на ком би могли даље радити; јер нам оно ставља на расположење преставе из прошлости, из којих (престава) стварамо огледе, појмове, пресуде и закључке.

У различитом добу људског живота и развитка памћење је различи"тог обима. У раној младости човечјој, у детињству је мозак течан, те су "промене, које изазивају спољашњи утисци, несталне, те и преставе пису "чврсте и трајне. О овом нас може да увери то, што се ми не можемо да "користимо преставама из најранијег доба т., ј. доба, док нам је мозак у споменутом неспособном стању. Даљим развитком човековим мозак се стврава, добија козистенцију, ћелијице се стврђавају, промене остављају трага, преставе могу да се слажу. И, које се преставе прво задржавајур Прво оне, што су постале чулом вида и слуха, за тим кушања и питања на "послетку мириса, Шрема овом је јасно, да св интелиленција детиња (прва