Učitelj

ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА 401

човечја интелигенција) састоји у преставама; а изалази, да је нужно прво „образовање памћења, које је, као што рекосмо, репродукција престава, За то се тражи од сваког Фактора у образовању, а нарочито од школе, да детету прво и што више престава прибављају,

У школином раду за набављање престава, најзгодније је срество напасметно учење. Дете се, вели др Ханак, неће претрћи напаматним учењем, оно се шта више радује томе, док мишљење (депКеп) оптерећава; те према томе основно образовање треба да ради на обраговању, на развијању престава.

Ова тврдња д-ра Ханака изгледаће многима као противна педагошком принципу, који тражи: да се ништа и никади не учи на памет, но све са мишљењом, што чак тако далеко иде, да напаметно учење као механизам сасвим избаци. Али, кад се зна, да све новији нараштај сувише рано полази у школу, те се тим шкоди хармонијском развитку, јер деца почињу да мисле, а мозак, центар душевне радње није развијен, односно није још чврст — то се мора одобршти тврдња д-ра Ханака, који тражи „прво преставе, које су обичан и лак резултат чулне радње. Овоме још да додамо, да множина и разноврсност престава утичу на очвршћавање мозга, те и да од множине престава зависи обилатост доцнијег рада можданог, односно мишљења.

На основу ових факата влада у Немачкој и Аустрији одлучна борба, која убија у клици правац и забавишта, прве и посредне (између куће и шкозјеј школе, која исто тако умори децу као и школа, јер се и у њега увлачи многога, што је противно правом духу и смеру забавишта, т. ј. да „деца — што је више могуће — у природи и из природе што више купе престава, а на најлакши и дечијој природи прикладан начин а тај је играње. Тако је одредио отац забавишта Фребл, и само тако могу забавишта да иду у прилог педагошком раду. Тако су данашња забавишта прекорачила и границу примања деце. Данашња забавишта примају већ од три године дете (а Енгдези од 2 и 27, г., а то дете треба да је јошу родитељском дому или у дадилишту, које је само огранак забавишта у правом смислу. "

Као што рекох данас се врло рано полави у забавиште, па и школе. То је неприродан рад, који смета правој педагогији, која тражи складност развијања човечјег. А складност се не постизава, кад се човек душевно сувише развија још из ране младости,

Напред сам спохепуо, како и школа првим својим радом треба да што више лприбавља престава, односно да што боље образује памћење. Овај захтев је сасвим оправдан са педагошког гледишта. Да видимо како! Сваком ће озбиљном педагогу бити познато, да се школски рад, односно настава оснива на здравим принципима, које нам дају психологија и логика; јер психологија, испитујући узроке душевне радње човечје, дошла је до фФакта, да се човек, развијајући се, креће кроз три Фазе, односно да у развијању свом имаде тројаки психолошки степена које (степене) проузрокују психолошки процеси као битни узроци.