Učitelj

402 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА

Први степен је интиутиват т. ј. кад као деца само реципирамо појаве разних предмета, од којих постају преставе, То је примерни степен. који се у настави очигледношћу постизава, а настављањем епидејктичним т. ј. показујућим. То је, као што видимо, први, али и најглавнији степен у развитку човечјем, те је по том предмет најозбиљније пажње од стране педагошких фактора

Други (секундерни) стеџен је имагинативам т. ј. кад дета може да репродуцира преставе и то памћењем и Фантазијом.

Трећи (терцијеран) степен је логичан т. ј. кад дете може да покаже продукт унутарње радње своје т. ј. кад уме само да прерађује преставе т. ј. кад дете може и сме да мисли (Депкеп) у правом смислу речи „мислити“.

И, ако су сва три степена психолошким проматрањем и убеђењима. постављени и потврђени, то дословце прва два степена спадају као предмет психологије, док трећи степен је предмет логике т ј кад она својим правилима: може да утиче на. правац мишљења.

Елем нацаметно је учење одиста нужно, и то док су ћелијице у развијању, док се пуне престовама. То развијање, односно пуњење престава, траје у главном за времена прва два споменута степена, примерног и секундерног; а богме п у терциерном стелену Сама пракса из живота уверава нас о напахетном учењу. Знамо из искуства, да деца лако уче на памет, док одрасли не За одрасле је умовање т. ј. да преставе уређују, прерађују и да продукују. Код старијих пак памћење опада, читав низ престава ишчезава, јер се ђелијице сужавају, скупљају. Разуме се, да деца. не смеју учити на памет, што не разују и док не разумеју. О овом је Коменски зрло лепо разложио у свом делу „ПОП аснка Маспа“, а на основу старе изреке: МИ езђ за пњеПесћи, ацод поп ел 1 зепви.

У току развијања памћења могу врло често да наступе разне промене, које изазивају душевну болест као на пр. фикса идеа. При оваковој појави су спроводни путеви 324 читаве групе престава прекинути, шта више многе ћелијице и угину, те раде само оне, које су са Фиксом у свези. Ако се појави какова болест у мозгу, то не могу речи ни да се репродукују и то прво дрисвојна имена, супстантива, адјектива (придеви), па напослетку глаголи Ово је дало повода, да многи Физиолози мисле, да се супстантива у опште прво развијају, јер прво и ишчезавају (2). Питање је ово још нерешено.

Џамћење имаде свој облик и обим, те се према томе дели на памћење по облику и памћење по обиму. По облику је памћење двојако: памћење ствари и памћење речи (имена). Ова подела је, вели др. Ханак, сасвим добра и оправдана; јер ми можемо да се сетимо неке ствари, з да имв и не знамо на пр. сећање на какав леп предео Али је свакако памћење онда тек добро, ако је памћење ствари са памћењем речи скопчано, ма да су многи, међу овима Филозоф Фиште, порицали памћење ствари.